Библиографија

Библиографија (од стгрч. βιβλίον, транслит. biblion — „књига” и стгрч. -γραφία, транслит. -graphía — „писање”) је појам зачет у 5. веку п. н. е. и првобитно је значио писање и преписивање књига, а од 17. века добија данашње значење, тј. описивање књига и свих видова публикација и класификовање по одређеном систему с намером да пружи информације о литератури.[1][2]

Систематизација библиографија

Библиографије су разврстане на следећи начин:[3]

По саджини грађе

  • општа библиографија
  • специјална библиографија

По обухвату грађе

  • исцрпна библиографија
  • селективна библиографија

По врсти обухваћених публикација

  • библиографије монографија
  • библиографије периодике
  • библиографије саставних делова публикација
  • библиографије сваког типа некњижне грађе посебно

По степену самосталности

  • самосталне библиографије
  • скривене библиографије (у списковима литературе и напоменама)

По степену референтности

  • библиографије првог степена
  • библиографије другог степена (које указују на постојеће библиографије)
  • библиографије трећег степена (које указују на постојеће библиографије другог степена)

По степену документарности

  • примарне (у којима је сваки опис урађен према виђеном материјалу)
  • секундарне (у којима су пописи преузети из других извора, међу којима су библиографије, лексикони, енциклопедије итд.)

По хронолошком критеријуму

Захарије Орфелин, зачетник српске текуће и перспективне библиографије.
  • текуће библиографије (прате савремену издавачку продукцију и објављују се у одређеном временском распону)
  • ретроспективне (доносе податке о издавачкој продукцији неког ранијег периода)
  • перспективне (информишу о књижној продукцији у скоријој будућности)

По географско-језичкој припадности

  • завичајне
  • регионалне
  • националне
  • међународне
  • универзалне

По предмету обраде

  • ауторске
  • хронолошке
  • стручне
  • предметне
  • унакрсне

Референце

  1. ^ Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 75. ISBN 86-19-00635-5. 
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 143. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Aleksandra,, Vraneš,; Александра,, Вранеш,. Osnovi teorije i istorije bibliografije. Univerzitet u Beogradu. Filološki fakultet,, Универзитет у Београду. Филолошки факултет,. Banja Luka. ISBN 9789993830382. OCLC 794180017. 

Спољашње везе