Барски петлован[2] (лат.Rallus aquaticus) врста је птице из породицебарских кока (Rallidae). Насељава велике делове Европе, Азије и северне Африке. Гнезди се у воденим стаништима богатим воденом вегетацијом. Северне и источне популације ове врсте су селице, док су популације које насељавају топлије делове ареала станарице.
Опис
Барски петлован
Одрасле јединке номиналне подврсте достижу дужину од 23–28 cm, док њихов распон крила достиже дужину од 38–45 cm. Мужјаци по правилу теже 114–164 g, док су женке нешто лакше и теже 92–107 g.[3] Перје на горњем делу тела од чела до репа је маслинасто смеђе боје са црним пругама, нарочито на раменима. Бочне стране главе и доњи делови тела до горњег дела трбуха су тамношкриљчастоплави, сем црнпурастог дела између кљуна и очију, бочних страна горњег дела груди који су смеђе боје. Бокови су пругасти црно-бели, а доња страна репа је бела са пар тамнијих пруга. Кљун је дуг, беоњаче су црвене, а ноге смеђе. Мужјаци и женке су сличног изгледа, иако су женке незнатно мање од мужјака, и имају тањи кљун,[4] одређивање пола само на основу величине није поуздано.[5] Након гнежђења барски петлован због митарења не може да лети три недеље.[1]
R. a. hibernans (Salomonsen, 1931). Исландска подврста, чије је перје на горњем делу тела топлије смеђе боје у односу на номиналну подврсту. Пруге на боковима су тамносмеђе, а не црне, а кљун је нешто краћи, сиви делови доње стране тела могу имати смеђе примесе.[4]
R. a. korejewi (Zarudny, 1905). Ова подвста се гнезди у јужном делу средње Азије, у јужном и источном Ирану, источној Кини и на Индијском потконтиненту у Кашмиру и Ладаку. Мало је већа од номиналне подврсте, перје на горњем делу тела је светлије смеђе боје, а на доњем делу тела је светлије шкриљчасте боје. Има танку смеђу пругу по средини ока.[4][6]
Исландска подврста барског петлована R. a. hibernans, изумрла је око 1965, као последица губитка станишта због исушивања мочвара и увођења америчке видрице.[7]
Станишта у којима се гнезди су водене површине са стајаћом или споро текућом водом и густом, високом вегетацијом, као што је трска, шевар, перуника и шаш.[4]
Гнежђење
Јаја барског петлована (Rallus aquaticus)
Гнездо обично прави мужјак, а као материјал користи водену вегетацију. Прављење гнезда обично траје један дан. Уздигнуто је око 15 cm изнад површине мочваре. У случају када расте ниво воде може бити уздигнуто више од 15 cm. Широко је 13–16 cm и високо око 7 cm. Добро је скривено, а могуће му је прићи уским стазама.[4][8][9]
Величина легла у већем делу ареала је обично 6–11 јаја,[4][10] али је у Кашмиру на надморској висини око 1.500 m легло мање и њему се налази 5–8 јаја.[6]
Оба родитеља леже на јајима, али женка на њима лежи дужи временски период.[6] Инкубација траје 19–22 дана,[11] а проценат излегања је најмање 87%.[12] Храну доноси родитељ који не лежи у гнезду, након излегања птића, родитељ који се налази у гнезду храну преузима и храни птиће. Птићи су потркушци, који гнездо напуштају у року од два дана након излегања, али родитељи настављају да их хране и након тога, птићи су након пет дана способни да сами налазе храну.[4] Након 20–30 дана постају самостални,[11] а када су стари 7–9 недеља у стању су да лете.[4]
^ абвAli, Salim; Ripley, S. Dillon (1980). "Handbook of the Birds of India and Pakistan." pp. 149—151.
^Tavares, Erika S.; de Kroon, Gerard H.J.; Baker, Allan J. (2010). „Phylogenetic and coalescent analysis of three loci suggest that the Water Rail is divisible into two species, Rallus aquaticus and R. indicus”. Evolutionary Biology. 10 (226): 1—12. doi:10.1186/1471-2148-10-226.
Ali, Salim; Ripley, S. Dillon (1980). Handbook of the Birds of India and Pakistan. Volume 2: Megapodes to Crab Plover (2nd изд.). New Delhi: Oxford University Press India. стр. 149—151. ISBN978-0-19-565935-1.
Snow, David; Perrins, Christopher M., ур. (1998). The Birds of the Western Palearctic. volume 1 (concise изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 584—587. ISBN978-0-19-854099-1.
.jpg)
.jpg)
