Употребљава се у производњи боје (тзв. перманентно белило). Такође је и пунило за гуму, а користи се и као додатак у производњи хартије како би јој повећао непрозирност и тежину.[1]
Баријум-сулфат користи се и као контрастно средство у радиологији, за визуелизацију гастроинтестиналног тракта. Примењује се као суспензија, при чему су величина честица и кристални облик веома важни у справљању стабилне суспензије.[2] Даје се перорално, уз одговарајуће коригенсе укуса, и то у значајној количини јер је неопходно адекватно пуњење органа, или алтернативно у виду клистира, за испитивања дебелог црева. Баријум-сулфат је погодно контрастно средство јер релативно велика маса баријумовог језгра условљава добру апсорпцију рендгенског зрачења, док је он сам готово потпуно нерастворан у води, органским растварачима, алкалијама и киселинама. Имајући у виду високу токсичност баријумових јона, већина фармакопеја прописује да примењени баријум-сулфат не сме садржати више од 10 ppm растоворних баријумових соли. Количина супстанце која се апсорбује из ГИТ-а није мерљива.
Референце
^ абвгПаркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
^Соте Владимиров, Добрила Живанов-Стакић: Фармацеутска хемија, II део, Фармацеутски факултет, Београд, 2006.
