PROFILPELAJAR.COM

Банатска Црна Гора је историјска област у данашњем румунском Банату, источно од Темишвара. Пар малих српских села у овој области представљају најисточније положена српска насеља у Банату.

Историјат

Банатска Црна Гора је име српског порекла.^[1] Радич Божић, српски средњовековни велможа, је добио поседе у Банатској Црној Гори.^[2]

Банатска Црна Гора је имала изузетно велики значај током турске владавине Банатом у 16. и 17. веку, када је овде живео знатан број Срба.^[2] Међутим, током 18. и 19. века, услед силаска Румуна са Карпата, овај део српског живља остао је одсечен од бројне српске заједнице у равничарском делу Баната.

Становништво

Област је насељена православним Србима^[3], који и даље говоре српски језик на посебном дијалекту.^[4] Павле Ивић (1924–1999) је проучавао говор месних Срба.

Насеља са српском заједницом

Матична насеља:

Лукаревац - српска мањина,
Краљевац - српска већина,
Петрово Село - српска већина,
Рекаш - српска мањина,
Станчево - српска већина,
Хрњаково - српска мањина.

Заједнице настале скорашњим досељавањем Срба:

Велики Тополовац - српска мањина,
Извин - српска мањина,

Види још

Извори

^ Serbian Studies. North American Society for Serbian Studies. 1995. „Banatska Crna Gora is the indigenous ...”
^ ^а ^б Церовић, Љубивоје (1997). „Срби у Румунији од раног средњег века до данашњег времена”. Српско племство у Банату и Кришани. Архивирано из оригинала 04. 10. 2017. г. Приступљено 18. 09. 2017.
^ Tošović, Branko (2010). Korrelative Grammatik des Bosni(aki)schen, Kroatischen und Serbischen: Dio 1. Phonetik, Phonologie, Prosodie. LIT Verlag Münster. стр. 152. ISBN 978-3-643-50100-4.
^ Окука, Милош (2008). Српски дијалекти. Просвјета. стр. 24. ISBN 978-953-7611-06-4.

Литература

Serbian Studies. North American Society for Serbian Studies. 1995. „Banatska Crna Gora is the indigenous ...”
Viktor Vesku, "O poreklu govora banatskih Crnogoraca", Зборник за филологију и лингвистику, 14/2 (1971), стр. 199-208.