Асимптота је права линија или крива A којој се друга крива B (она коју проучавамо) приближава све ближе како идемо дуж ње. Како се крећемо дуж B, раздаљина између ње и асимптоте A тежи да постаје све мања и мање. Крива може али не мора да додирне своју асимптоту. У ствари, крива може да пресече асимптоту бесконачан број пута, али њено максимално одступање од асимптоте се смањује.
Нека је f функција. Тада је права y = aхоризонтална асимптота за f ако
, или
Интуитивно, ово значи да f(x) може прићи произвољно близу a ако x учинимо довољно великим. Колико велико је довољно велико зависи од тога колико близу желимо да буду f(x) и a. Ово значи да ће далеко дуж криве, крива бити врло близу праве.
Уколико је
, и
онда граф функције f има две хоризонталне асимптоте: y = a и y = b. Пример такве функције је аркустангенс.
Права x = a је вертикална асимптота функције f ако било који од следећих услова важи:
Интуитивно, ако је x = a асимптота за f, онда ако x прилази a са једне стране, вредност f(x) расте без ограничења; тј, f(x) постаје врло велико (позитивно или негативно), и, у ствари, постаје веће од било које задате вредности.
Специфичан пример асимптота се може наћи код графикафункцијеf(x) = 1/x, код кога се јављају две асимптоте: хоризонтална: y = 0 и вертикална: x = 0.
f(x) може али не мора бити дефинисано у тачки a: шта се са функцијом дешава тачно у тачки x = a се не тиче асимптоте. На пример, размотримо функцију
Како , f(x) има вертикалну асимптоту у 0, иако је .
Асимптоте графика функције не морају да буду паралелне x или y оси, као што се може видети на графику f(x)=x +1/x,
који има за асимптоте y осу, и праву y = x.
Када асимптота није паралелна x или y оси, онда се она назива коса асимптота.
Ако је y = mx + b, било која не-вертикална права, онда функција f(x) има асимптоту у њој ако
, или
Друга значења
За функцију f(x) се може рећи да је асимптотска функцији g(x) када x → ∞. Ово може да има неко од следећа четири различита значења: