Свети Архиђакон Лаврентије (лат. Laurentius - овенчан ловоровим венцем - крунисан ловором, 225 - 10. август 258. ) - архиђакон Римске хришћанске заједнице. Погубљен је за време прогона римског цара Валеријана.

Према предању Архиђакон Лаврентије је дошао из града Албасете у Шпанији. Био је ученик архиђакона Сикста. Када Сикст постао епископ Рима 257., Лаврентије је био рукоположен за ђакона.^[1] Био је задужен да надгледа имовину Цркве и бригу о сиромашнима.

Током прогона цара Валеријана у 258.,^[2] многи хришћани си погубљени а они који су били чланови племићких породица изгубили су своју имовину и били су протерани из града. Епископ Сикст је био један од првих жртава ових прогона, убијен је 6. августа исте године. Након тога, Лаврентије је био бачен у тамницу, где је чинио чуда, лечио болесне и превео многе у хришћанство.^[3] Због тога је био подвргнут тешким мучењима.

Поштован је као светитељ у Римокатоличкој и православној цркви. Празнује се 10. августа.

У Православној иконографији, приказује се у ђаконским одеждама и држи ковчег у руци, што симболизује чување црквеног блага.

Архиђакон Лаврентије на Викимедијиној остави.