Ватерполо каријеру је почео у београдском Партизану. Као играч сплитског Јадрана био је и клупски шампион Европе 1992.[1] Играо је још за Будву, Бечеј, док је у иностранству наступао за Ницу у Француској.[2]
Са репрезентацијом Југославије, освојио је две златне медаље на Светским првенствима, 1986. у Мадриду и 1991. у Перту. Иако је био један од најмлађих у финалу СП 1986. године, допринео је освајању злата постигавши четири гола у финалу против Италије,[3] а Југославија је добила меч голом Игора Милановића у последњој секунди четвртог продужетка.[4] Има два друга места на Европским првенствима 1987. у Стразбуру и 1989. године у Бону.[5]
Играчку каријеру је завршио већ у 29 години. Бавио се тренерским позивом у Бечеју. Од 2013. је био спортски директор Војводине.[6] Успешно је обављао дужност председника стручног савета Ватерполо савеза Србије, у периоду када је репрезентација Србије освојила девет узастопних златних медаља на великим такмичењима.[7] Након тога, ради као спортски директор ватерполо клуба Шабац.[8]
