Амнезичко тровање шкољкама
Хемијска формула домоинске киселине
Специјалности	ургентна медицина
Симптоми	слабост мишића, дезоријентација и краткотрајни губитак памћења
Компликације	губитак памћења, смрт
Дијагностички метод	детекцијом домоинске киселине у прогутаним шкољкама у количини од 10 мг/кг (10 ппм)
Лечење	симптоматско и подржавајуће
[уреди на Википодацима]

Амнезичко тровање шкољкама (акроним ASP од енг. Amnesic shellfish poisoning) је редак облик тровања шкољкама узрокован једењем шкољки контаминираних токсином домоинске киселине, који производи дијатомеја Pseudonitzchia spp.^[1] Ови токсини могу изазвати тешке и по живот опасне неуролошке ефекте. Симптоми укључују слабост мишића, дезоријентацију и краткотрајни губитак памћења. Ови токсини такође могу изазвати гастроентеритис и могу се у почетку манифестовати као гастроинтеритис са дијарејом, нелагодношћу у стомаку, повраћањем и вртоглавицом. Тровање настаје у року од 24 сата након једења токсичних шкољки.

Како се токсини морских шкољки не могу уништити кувањем или замрзавањем, превенција је избегавање употребе потенцијално контаминираних шкољки.

Шкољке су група морских бескичмењака, који су у гастрономији, као група морских животиња, сврстане у јестиве бескичмењаке. Историјска позадина, која се односи на сакупљање, као и на конзумацију шкољки, датира још из античких времена, јер се сматра да су ови обичаји настали почетком палеолитске ере, која обухвата период од пре око 40.000 година. Временом је направљен низ студија како би се утврдили аспекти који потврђују постојање различитих врста шкољки и њихових својстава.^[2] Конзумирање шкољака које су сирове или чак полусирове представља ризик за потрошача, јер ове животиње живе у (води), која може бити контаминирана, а такође неке имају биотоксине, који настају акумулацијом токсичних алги.^[2]

Амнезичко тровање шкољкама је први пут пријављено 1987. године на Острву Принца Едварда када су три особе умрле, а преко 100 људи се разболело након конзумирања куваних дагњи. Приближно 50% пацијената имало је јаку главобољу; неки су претрпели конфузију, нападе и кому. Двадесет пет одсто пацијената имало је краткорочни губитак памћења, који је за многе постао трајан. Од више од 100 оболелих, 4 пацијента (4%) су умрла.^[3]

Епидемије амнезичког тровања шкољкама су пријављене у Канади, Шкотској, Ирској, Француској, Белгији, Шпанији, Португалији, Новом Зеланду, Аустралији и Чилеу. Уплетене шкољке укључују дагње, капице, разне врсте шкољки и неке ракове.

Силикатна алга дијатомеја производе домоинску киселине (ДА), која улази у ланац човекове исхране преко контаминираних мекушаца. Домоинска киселина је глутаматни агонист, и, док симптоми ASP укључују мучнину, повраћање, дијареју, оно што га разликује од других тровања шкољкама је његово дубоко дејство на централни нервни систем, са пратећом амнезијом.^[4]

У већини случајева, гастроинтестинални симптоми као што су пролив (дијареја), повраћање и бол у стомаку развијају се у року од 24 сата након једења токсичних шкољки. Главни знаци и симптоми тровања су:

• главобоља,
• губитком памћења (амнезијом)
• когнитивним оштећењем.

У тешким случајевима може доћи до хипотензије, аритмија, офталмоплегије, коме и трајног престанка виталних функција или смрти.

Дијагноза се поставља лабораторијском потврдом применом:^[1]

• Детекција домоинске киселине у прогутаним шкољкама у јестивим ткивима у већој количини од 10 мг/кг (10 ппм);
• Детекцијом домоинске киселине у урину прикупљеном у року од 24 сата од појаве болести.

Лечење је симптоматско и подржавајуће.

Тешки случајеви паралитичног тровања шкољкама могу захтевати механичку вентилацију.

Преживели могу имати озбиљне антероградне, краткорочне дефиците памћења.

Тровање шкољкама се може спречити избегавањем употребе потенцијално контаминираних шкољки. Ово је посебно важно у областима током или убрзо након цветања алги, које се локално могу назвати „црвене плиме“ или „смеђе плиме“.

Они који сами беру шкољке треба да провере да ли је подручје из које беру отворено.

Шкољке такође носе значајан ризик од инфекције различитим вирусним и бактеријским инфекцијама, на пример вирусом хепатитиса А, норовирусом, Vibrio vulnificus, Vibrio parahaemolyticus и неколико врста салмонела и шигела.

У идеалном случају, путници у земље у развоју треба да избегавају да једу све шкољке, јер се токсини морских шкољки не могу уништити кувањем или замрзавањем.

• Морски плодови
• Тровање морским плодовима

• Chan TY. Ciguatera fish poisoning in East Asia and Southeast Asia. Mar Drugs. 2015 Jun 2;13(6):3466–78.
• Friedman MA, Fleming LE, Fernandez M et al. Ciguatera fish poisoning: treatment, prevention and management. Mar Drugs. 2008;6:456–79.
• Hungerford JM. Scombroid poisoning: a review. Toxicon. 2010 Aug 15;56(2):231–43.
• Isbister GK, Kiernan MC. Neurotoxic marine poisoning. Lancet Neurol. 2005 Apr;4(4):219–28.
• Palafox NA, Buenoconsejo-Lum LE. Ciguatera fish poisoning: review of clinical manifestations. J Toxicol Toxin Rev. 2001 May;20(2):141–60.
• Schnorf H, Taurarii M, Cundy T. Ciguatera fish poisoning: a double-blind randomized trial of mannitol therapy. Neurology. 2002 Mar 26;58(6):873–80.
• Sobel J, Painter J. Illnesses caused by marine toxins. Clin Infect Dis. 2005 Nov 1;41(9):1290–6.

• Vernon E. Ansdell Food Poisoning from Marine Toxins - wwwnc.cdc.gov

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).