PROFILPELAJAR.COM

Свети Амброзије (339-397) био је епископ медиолански (милански).^[1] Милански бискуп је постао 374. године.^[1] Отац му је био царски намесник Галије и Шпаније, а вером незнабожац, а мајка хришћанка. По предању, док је још био колевци, на њега се спустио рој пчела, и сипао мед у његова уста. По смрти оца, цар га је поставио за свог намесника Лигуријске области, чији је центар био Медиолан.^[2] Након смрти медиоланског епископа, између православаца и аријеваца је избио сукоб око избора новог епископа.

Амвросије је ушао у цркву по дужности да одржава ред. Утом неко дете на грудима материним узвикну: „Амвросије - епископ!" Народ је ово примио као глас Божји и, супротно његовој вољи, изабрала га једногласно за епископа. Амвросије се крсти и кроз недељу дана прође све претходне чинове и би рукоположен за епископа. Као епископ Амвросије утврди веру православну, потисне јеретике, украси цркве, распростре веру међу незнабошцима, написа многе поучне књиге и послужи примером правог хришћанина и хришћанског пастира.

Он је саставио и познату благодарствену песму: Тебе Бога хвалим. Овај славни јерарх, због чије су мудрости и слаткоречивости посећивали га људи из далеких земаља, био је веома уздржљив, трудољубив и бодрствен. Спавао је мало, радио је и молио се Богу непрестано, постио је све дане изузев суботе и недеље. Зато му је Бог дао и да види многа чудеса Божја и да их сам учини. Открио је мошти светих мученика Протасија, Гервасија, Назарија и Келсија (в. 14. октобар).

Изобличио је царицу Јустину као јереткињу, Максима тиранина и убицу проклео, цару Теодосију забранио приступ у храм све док није покајао свој грех, с Евгенијем насилним и самозваним царем не хте се сусрести. Овом богоугодном мужу дарова Бог толику благодат, да је и мртве васкрсавао, демоне из људи изгонио, болеснике од сваке болести исцељивао, и у будућност прозирао. Умро је на Васкрс 397. године.^[2]

Амброзије Милански је био у Сирмијуму да утврди правовјерје насупрот аријанству, па га је напала једна девојка. Сутрадан је умрла, и народ је то схватио као Божју казну, што је помогло сузбијању аријанског учења. О томе пише Мирослава Мирковић у књизи Сирмијум, историја римског града од првог до краја четвртог века. pp. 263.

Референце

^ ^а ^б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 41. ISBN 86-331-2075-5.
^ ^а ^б „Свети Амброозије”. Вјера и дјела. Приступљено 17. 1. 2020.

Литература

Attwater, Donald; John, Catherine Rachel (1993), The Penguin Dictionary of Saints (3rd изд.), New York: Penguin Books, ISBN 978-0-14-051312-7
Barnes, T. D. (2011). „The Election of Ambrose of Milan”. Ур.: Leemans, Johan; Nuffelen, Peter Van; Keough, Shawn W.J.; Nicolaye, Carla. Episcopal Elections in Late Antiquity. Walter de Gruyter. ISBN 978-3110268607.
Bayliss, Richard (2004). Provincial Cilicia and the Archaeology of Temple Conversion. Oxford: Archaeopress. ISBN 1-84171-634-0.
Brown, Peter (2012). Through the Eye of a Needle: Wealth, the Fall of Rome, and the Making of Christianity in the West, 350-550 AD. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-15290-5.
Butler (1991), Walsh, Michael, ур., Lives of the Saints, New York: HarperCollins Publishers
Byfield, Ted (2003). Darkness Descends : A.D. 350 to 565, the Fall of the Western Roman Empire. Christian History Project. ISBN 978-0-9689873-3-9.
Deferrari, Roy J., ур. (1954), The Fathers of the Church, 26, 42, 44, 65, New York: Fathers of the Church
Dudden, F. Homes (1935), The Life and Times of St. Ambrose, Oxford: Clarendon Press
Errington, R. Malcolm (1997). „Christian Accounts of the Religious Legislation of Theodosius I”. Klio. 79 (2): 398—443. doi:10.1524/klio.1997.79.2.398.
Gilliard, Frank D. (1984), „Senatorial Bishops in the Fourth Century”, Harvard Theological Review, 77 (2): 153—175, doi:10.1017/s0017816000014279
Greenslade, Stanley Lawrence (1956). Early Latin theology: selections from Tertullian, Cyprian, Ambrose, and Jerome. Library of Christian classics. Volume 5. Westminster Press. ISBN 9780664220051.
Grieve, Alexander J. (1911). „Ambrose, Saint”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 1 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 798—799.
King, N.Q. (1960), The Emperor Theodosius and the Establishment of Christianity, Philadelphia: Westminster Press
Lee, A. D. (2013). From Rome to Byzantium AD 363 to 565. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-6835-9.
Loughlin, James (1907). „St. Ambrose”. Ур.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. 1. New York: Robert Appleton Company.
MacCulloch, Diarmaid (2010). Christianity: The First Three Thousand Years. Penguin. ISBN 978-1-101-18999-3.
MacMullen, Ramsay (1984). Christianizing the Roman Empire: (A.D. 100-400). Yale University Press. ISBN 978-0-300-03642-8.
McLynn, Neil B. (1994), Ambrose of Milan: Church and Court in a Christian Capital, The Transformation of the Classical Heritage, 22, Berkeley: University of California Press
Nirenberg, David (2013). Anti-Judaism: The Western Tradition. Head of Zeus. ISBN 978-1-78185-296-5.
Paredi, Angelo (1964), Saint Ambrose: His Life and Times, Превод: Joseph Costelloe, Notre Dame, IN: University of Notre Dame Press, ISBN 9780268002398
Paulinus (1952), Life of St. Ambrose by Paulinus., Превод: John A. Lacy, New York: Fathers of the Church
Sharkey, Michael; Weinandy, Thomas, ур. (1. 1. 2009). International Theological Commission. Vol II: Texts and Documents, 1986-2007. Ignatius Press. ISBN 978-1-58617-226-8.
Siecienski, A. Edward (2010). The Filioque: History of a Doctrinal Controversy. Oxford University Press USA. ISBN 978-0-19-537204-5.
von Campenhausen, Hans; Hoffman, Manfred, trans. (1964), Men Who Shaped the Western Church, New York: Harper and Row
Wilken, Robert Louis (2003). The Spirit of Early Christian Thought: Seeking the Face of God. Yale University Press. ISBN 978-0-300-10598-8.
Wojcieszak, Maciej (2014). „Obraz społeczeństwa Italii w listach Ambrożego z Mediolanu” [Social issues in the letters of St. Ambrose of Milan]. Christianitas Antiqua (на језику: пољски). 6: 177—187. ISSN 1730-3788.
„Ambrose”, Patron Saints Index, SPQN, јануар 2009, Приступљено 2012-12-08
Bagnall, Roger S.; Alan Cameron; Seth R. Schwartz; Klaas A. Worp (1987). Consuls of the Later Roman Empire. Oxford University Press. ISBN 1-55540-099-X.
Bayliss, Richard (2004). Provincial Cilicia and the Archaeology of Temple Conversion. Oxford: Archaeopress. ISBN 1-84171-634-0.
Bradbury, Scott (1995). „JULIAN'S PAGAN REVIVAL AND THE DECLINE OF BLOOD SACRIFICE” (PDF). Phoenix. 49 (4): 331—356. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 08. 2021. г. Приступљено 18. 09. 2021.
Brown, Peter (1998). „Christianization and religious conflict”. Ур.: Averil Cameron; Peter Garnsey. The Cambridge Ancient History XIII: The Late Empire, A.D. 337–425. Cambridge University Press. стр. 632—664. ISBN 0-521-30200-5.
Brown, Peter (1992). Power and Persuasion in Late Antiquity: Towards a Christian Empire. University of Wisconsin Press. ISBN 9780299133443.
Brown, Peter (2012). Through the Eye of a Needle: Wealth, the Fall of Rome, and the Making of Christianity in the West, 350–550 AD. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-15290-5.
Cameron, Alan (2010). The Last Pagans of Rome. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-974727-6.
Errington, R. Malcolm (1988). „Constantine and the Pagans”. Greek, Roman, and Byzantine Studies. 29 (3): 309—318. ISSN 0017-3916.
Errington, R. Malcolm (1997). „Christian Accounts of the Religious Legislation of Theodosius I”. Klio. 79 (2): 398—443. doi:10.1524/klio.1997.79.2.398.
Errington, R. Malcolm (2006). Roman Imperial Policy from Julian to Theodosius. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 0-8078-3038-0.
Graf, Fritz (2014). „Laying Down the Law in Ferragosto: The Roman Visit of Theodosius in Summer 389”. Journal of Early Christian Studies. 22 (2): 219—242. doi:10.1353/earl.2014.0022.
Hebblewhite, Mark (2020). Theodosius and the Limits of Empire. London: Routledge. ISBN 978-1-138-10298-9. doi:10.4324/9781315103334.
Lavan, Luke; Michael Mulryan, ур. (2011). The Archaeology of Late Antique 'Paganism'. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-19237-9.
Kahlos, Maijastina (2019). Religious Dissent in Late Antiquity, 350–450. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-006725-0.
MacMullen, Ramsay (1984). Christianizing the Roman Empire A.D. 100–400. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 0-300-03216-1.
McLynn, Neil B. (1994). Ambrose of Milan: Church and Court in a Christian Capital. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-08461-6.
Pharr, Clyde, ур. (1952). The Theodosian Code and Novels, and the Sirmondian Constitutions. Princeton University Press.
Salzman, Michele; Marianne Sághy; Rita Lizzi Testa, ур. (2015). Pagans and Christians in Late Antique Rome: Conflict, Competition, and Coexistence in the Fourth Century. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-11030-4.
Saradi-Mendelovici, Helen (1990). „Christian Attitudes toward Pagan Monuments in Late Antiquity and Their Legacy in Later Byzantine Centuries”. Dumbarton Oaks Papers. 44: 47—61. JSTOR 1291617.
Trombley, Frank R. (2001) [1995]. Hellenic Religion and Christianization c. 370-529 (2nd изд.). Leiden: Brill. ISBN 0-391-04121-5.
Woods, David. „Theodosius I (379–395 A.D.)”. De Imperatoribus Romanis.