Алтернативне услуге су, најчешће, услуге које нису део устаљене, институционализоване праксе а које излазе у сусрет потребамапојединаца, група и заједница. Данас су чести носиоци алтернативних услуга невладине организације, односно удружења грађана, самостално или у међусобним партнерствима и партнерствима са државним институцијама. Развој алтернативних услуга се заснива на принципима задовољавања потреба на месту настанка и сталном прилагођавању услуга променљивим потребама, што често није случај са институционализованим услугама социјалног рада.
Литература
Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.