Али-паша Ризванбеговић

Али-паша Ризванбеговић
Датум рођења1783.
Место рођењаСтолац, Османско царство
Датум смрти1851.
Место смртиДобрун код Бањалуке, Османско царство

Али-паша Ризванбеговић-Сточевић (1783 — 1851) био је столачки капетан и херцеговачки везир.[1]

Биографија

Рођен је у Стоцу око 1783. године којим је управљао од 1813. до 1833. године. Био је противник поретка Хусеин-капетана Градашчевића и у почетку покрета стао је на чело султанове стране. За заслуге које је показао у борби против Градашчевића именован је 1833. године херцеговачким везиром и од тада па све до смрти 1851. године готово је самостално управљао Херцеговином која је 1833. године издвојена из Босанског пашалука и претворена у посебан ајалет. Поразио је Црногорце на Грахову 1836.

Иако је Ризванбеговић надао да ће његови наследници добити титуле везира, Омер-паша Латас је наредио да се Ризванбеговић погуби на понижавајући и суров начин, а Херцеговачки пашалук је присаједињен Босанском.

Пореклом је био из старе српске племићке породице, по народности је био Србин, исламске вероисповести и писао је ћириличним писмом српског језика.[2][3]

Иво Андрић је написао приповетку „Алипаша” о лику и делу овог везира.

Референце

  1. ^ Стојанчевић 1981.
  2. ^ „Записи”. Гласник Цетињског историјског друштва. Цетиње: Обод. Књига XIV, свеска 2: 65. август 1935. „На моју молбу, на годину дана пред смрт, Радоје је, у три свеске, описао многе важне догађаје у Црној Гори, како оне, које је као савременик запамтио, или у њима учествовао, тако и оне раније, по причању савременика или учесника. Контић је рођен прије смрти Петра II и Али-паше, а на 4 године послије погибије делегације Али-пашине на Башиној води 1843. године. Радоје за Али-пашу каже, да је био по народности Србин из старе српске племићке породице; да му је матерњи језик био српски; да је био писмен, и да је писао ћирилицом.” 
  3. ^ „Записи”. Гласник Цетињског историјског друштва. Цетиње: Обод. Књига XIV, свеска 2: 214. август 1935. 

Види још

Литература

Спољашње везе