Ален Прост (фр.Alain Prost; Сен Шамон, 24. фебруар1955)[1] је француски возач јерменског порекла, светски шампион, а касније и власник тима Формуле 1. Године 1999, Прост је примио Светску спортску награду века у категорији моторног спорта.[2][3]
У тркама Формуле 1 је учествовао до 1993. године, када се повукао након четврте освојене шампионске титуле. Основао је тим Прост гран при који је учествовао у тркама од 1997. до 2001. године.
Успех по сезонама
Прост на ВН Немачке током похода на своју прву шампионску титулу 1985. године
Свој деби у Формули 1 Прост је начинио у Макларену1980. године. Већ у својој дебитантској трци на ВН Аргентине освојио је шесто место и један поен. Да освоје поене на дебитантској трци је успела свега неколицина возача. Ипак, та година није била успешна и Прост упркос трогодишњем уговору прелази у Рено.
Иако је на ВН Француске1981. године освојио свој први Гран при, Прост те сезоне није успео да постигне више од петог места у генералном пласману. Слично је и било у следеће две године, када је Прост остварио низ Гран при победа, али у генералном пласману је само успевао да буде у врху. Године 1983. је Просту титула измакла за два поена. Бољи од њега је био Нелсон Пике.
По повратку у Макларен, Прост је доживео своје златно доба. У шест сезона проведених у тиму, Прост је освојио три шампионске и две вицешампионске титуле.
Године 1984. Французу је титула измакла за свега пола поена. Бољи од њега је био његов клупски колега Ники Лауда.
На ВН Монака је услед велике кише прекинута трка, па је Прост добио свега половину од предвиђених 9 поена за победника.
И следећа сезона је протекла у доминацији Маклареновог двојца Прост-Лауда. Овог пута је Прост био бољи и успео да освоји своји прву шампионску титулу у каријери. Исти успех Прост је поновио и наредне године.
Уследиле су две године слабијих резултата. Француз је 1987. био тек четврти. Године 1988. у тиму му се придружио Аиртон Сена. Те године је стазама поново доминирао Макларенов двојац. Освојили су 15 од 16 трка. Али на Простову несрећу, и ове, као и 1983. и 1984. године, титула му је измакла за свега пар поена. Сена је био бољи од клупског колега за 3 поена (90:87) и то захваљујући тадашњем специфичном начину бодовања. За генерални пласман су се бодовали најбољих 11 пласмана у сезони. Тако иако је Прост освојио укупно 105, а Сена 94 поена, Сена је понео титулу најбољег.
У следећој сезони 1989. године Прост је успео да буде бољи од Сене и да у још једној години доминације Макларена, освоји своју трећу шампионску титулу.
Прост је у Ферарију провео две сезоне. Тих година Фераријеви болиди нису могли да се успешно носе са Маклареновим, па је Прост заузео друго, односно пето место у сезони.
Значајна је Простова победа на ВН Мексика, иако је тада стартовао као 13. Прост је чак након отвореног неслагања са руководством тима, добио отказ и није ни возио задњу трку у сезони. Те две године су протекле у знаку великог Простовог ривала Аиртона Сене који је са својим Маклареном узео обе шампионске титуле.
Након годину дана паузе, Прост се вратио у Вилијамс. Те сезоне је успео да освоји своју четврту шампионску титулу.
Ривалство са Сеном
У сезонама од 1985. па до 1994. године светом ауто-трка су владали Аиртон Сена и Ален Прост. У девет сезона (закључно са '93) њих двојца су освојила 7 од 9 шампионских пехара.
Ривалство је почело 1988. године док су још били у истом тиму. Нетрпељивост међу њима су појачавали међусобни инциденти и кршење клупских договора.
То се и наставило по Простовом преласку у Ферари. На великој награди Јапана 1990. Сена је по унапред смишљеном сценарију изазвао судар са Простом и тиме обезбедио себи шампионску титулу.
Ривалство је било толико велико да је полиција морала да обезбеђује Проста на Великој награди Бразила1993. године. Ипак, на подијуму на Простовој последњој трци у каријери, Сена је пришао и загрлио Проста. Разлог томе је што је Прост раније најавио да се повлачи из Формуле 1 након те сезоне и тиме он за Сену више није био ривал.
