Александар Ланжерон
Александар Ланжерон
Лични подаци
Датум рођења	(1763-01-24)24. јануар 1763.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	16. јул 1831.(1831-07-16) (68 год.)
Место смрти	Одеса, Руска Империја
Војна каријера
Служба	1778-1831
Војска	Краљевина Француска  Руска Империја
Чин	генерал
Учешће у ратовима	Амерички рат за независност Руско-шведски рат (1788–1790) Руско-турски рат (1787–1792) Француски револуционарни ратови Руско-турски рат (1806–1812) Наполеонови ратови Руско-турски рат (1828–1829)

Александар Ланжерон (фр. Alexandre-Louis Andrault de Langeron; Париз, 24. јануар 1763 — Одеса, 16. јул 1831) је био руски генерал француског порекла.

Учествовао је у саставу француског експедиционог корпуса на страни Американаца у Америчком рату за независност. Након избијања Француске револуције, емигрирао је и прикључио се руској војсци. Учествовао је у Руско-шведском и Руско-турском рату. У Француским револуционарним ратовима, борио се на страни Руса и Аустријанаца против Француске. Учествовао је и у Наполеоновим ратовима. У бици код Аустерлица, командује 2. руском колоном под командом Буксгевдена. Учествовао је и у Руско-турском рату (1806–12) у коме је 1809. године тукао надмоћнију турску коњицу која се упутила ка Букурешту. Борио се у армији Чичагова у Наполеоновој инвазији на Русију. Учествовао је и у бици код Лајпцига као командант левог крила. Одбацио је две француске дивизије. Дана 18. октобра 1813. одбацио је Неја и Мармона код Шенефилда. Заузео је Монмартр у походу на Париз. У Наполеонових 100 дана, блокирао је Тионвил, Мец, Верден и Соасон. Учествовао је и у Руско-турском рату (1828–1829). Накратко је командовао Дунавском армијом с којом је заузео Турну-Мегуреле и мостобран код Никопоља.

• Војна енциклопедија, том 5 (14)

Александар Ланжерон на Викимедијиној остави.