Географска распрострањеност алгонквинских језика пре контакта са Европљанима
Алгонквински језици су потпородица језика из алгијске породице језика. Претпоставља се да реч „алгонквински” долази од малиситског појма elakómkwik (ɛlæˈɡomoɡwik), што значи „наши рођаци/савезници”.[2][3] Многи језици ове групе су мртви језици.
Говорници ових језика (алгонквински народи) насељавају подручје које се простире од источне обале Северне Америке до Стеновитих планина. Заједнички предак свих њих је праалгонквински, којим се говорило пре 2.500 до 3.000 година.[4] Не постоји општоприхваћен став о географском подручју на ком је говорено овим прајезиком.
Алгонквински језици су познати по својој сложеној полисинтетичкојморфологији и сложеном глаголском систему.[6] Изјаве које садрже више од једне речи на већини језика, могу се изразити само једном речју. На пример, меноминска изјава paehtāwāēwesew „Чују га више силе” (paeht- „слуша”, -āwāē- „дух”, -wese- пасивизатор, -w субјекат у трећем лицу) или равничарскокриска kāstāhikoyahk „плаши нас”. Стручна јавност им је посвећивала посебену пажњу, нарочито Леонард Блумфилд, Ив Годар и други.
Језици ове потпородице разликују живе и неживе именице.[6] Још увек је спорно да ли ово има чисто семантичку или чисто синтаксичку улогу или мешавину оба.
Друга важна одлика је разликовање битних и споредних именица у реченици (проксиматив и обвијатив). Битне именице су оне које имају суштинско место задржавања у изговору, а споредне су оне које постоје као његови несуштински елементи.[7]
Постоје личне заменице које разликују три лица, два броја (једнина и множина), инклузивно и ексклузивно прво лице множине и употребу битних и споредних трећих лица. Глаголи су подељени у четири класе: преносиви глаголи живог објекта (TA), преносиви глаголи неживог објекта (TI), непреносиви глаголи живог субјекта (AI) и непреносиви глаголи неживог субјекта (II).[7]
енглески: Eskimo → старомонтањски: aiachkimeou ([aːjast͡ʃimeːw]; данас ayassimēw) „плетач крпља”, првобитно назив за Микмаке (често се нетачно повезује са оџибвејском речи која има значење „они који једу сирово месо”).[11][12]
Припадник домородачког народа који насељава арктичке пределе.[13]
^Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Algonquian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
^Goddard, Ives (1984). "Synonymy". In "Arctic", ed. David Damas. Vol. 5 of Handbook of North American Indians, ed. William C. Sturtevant. Washington, D.C.: Smithsonian Institution, стр. 5:5–6
^„Еским”. Дигитален речник на македонскиот јазик − drmj.eu.
Goddard, Ives (1978). „Central Algonquian Languages”. Ур.: Trigger, Bruce G. Northeast. Handbook of North American Indians, ed. William C. Sturtevant. Volume 15. Washington, D.C.: Smithsonian Institution. стр. 583—587. ISBN978-0-16-004575-2.
Goddard, Ives (1979). „Comparative Algonquian”. Ур.: Campbell, Lyle; Mithun, Marianne. The Languages of Native North America: Historical and Comparative Assessment. Austin: University of Texas Press. стр. 70—132.
Goddard, Ives (1994). „The West-to-East Cline in Algonquian Dialectology”. Ур.: Cowan, William. Papers of the 25th Algonquian Conference. 25th Algonquian Conference. Ottawa: Carleton University. стр. 187—211.
Mithun, Marianne (1999). The languages of Native North America. Cambridge University Press. ISBN0-521-23228-7.
Moondancer; Woman, Strong (2007). A Cultural History of the Native Peoples of Southern New England: Voices from Past and Present. Boulder, Colorado: Bauu Press. ISBN978-0-9721349-3-4.
O'Brien, Frank Waabu (2010). Understanding Indian Place Names in Southern New England. Colorado: Bauu Press. ISBN978-0-9820467-6-0.
Pentland, David H. (2006). „Algonquian and Ritwan Languages”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of Languages and Linguistics (2nd изд.). Elsevier. стр. 161—6.
Proulx, Paul (2003). „The Evidence on Algonquian Genetic Grouping: A Matter of Relative Chronology”. Anthropological Linguistics. 45: 201—25.