Тело и крила адулта су тамносмеђа до црна са жутим обручима. На карактеристичним реповима постоје шаре попут „очију“. Абдомен има жуте колутиће уз већ наведене смеђе. Одрасли лептири су прилично слични сродној врсти P. thoas.
Гусенице
Гусеница приликом одбрамбеног става.
Зрела гусеница личи на птичји измет како би одвратила предатора, а ако то не функционише, онда користи своје црвене мирисне жлезде (осметеријум). Обојена је прљаво смеђе или маслинасто са белим мрљама и мањим пурпурним мрљама. Познате су по томе што штете пољопривреднимусевима.
Најчешће се виђа у белогоричној шуми и воћњацима цитруса где се сматрају главним штеточинама. Оне полете, од маја до августа, где се формирају два јата на северу и три на југу. Они се крећу од јужне Калифорније, Аризона као и са крајњег југа као што је северни део Мексика до југоисточног дела Канаде.
Животни циклус
Одрасла женка полаже своја јаја појединачно на биљкама које ће бити домаћини гусеницама. Јаја су светлонаранџаста, али потамне са временом. Гусеница која се излеже онда једе и расте до око 2 цм пре него што постане лутка. Они остају у фази лутке преко зиме и излазе из ње у пролеће.
Milne, Margery & Lorus (2005) [1980]. „Butterflies and moths”. National Audubon Society Field Guide to North American Insects & Spider (23rd изд.). Alfred A. Knopf, Inc. стр. 719—720. ISBN978-0-394-50763-7.
