Џон Велдон Кејл[1] (енгл.JJ Cale; Оклахома Сити, 5. децембар1938 — Ла Хоја, 26. јул2013), познатији као Џеј Џеј Кејл, био је амерички кантаутор, музичар и један од оснивача Талса звука - музичког стила који се заснива на блузу, рокабилију, кантрију и џезу. Музички критичари су Кејлов стил свирања назвали "лејд бек".
Многе песме које је Кејл написао постале су заштитни знак других музичара: „After Midnight" и „Cocaine", које је обрадио Ерик Клептон, „Clyde" - Вејлон Џенингс и „Call Me the Breeze" коју су обрадили Ленард Скинард, Џони Кеш и Ерик Клептон. Године 2008, заједно са Ериком Клептоном, добио је награду Греми.
Живот и каријера
Рођен је 5. децембра 1938. у Оклахома Ситију.[1] Одрастао је у Талси где је завршио средњу школу. Почетком шездесетих година 20. века, заједно са неколико музичара из Талсе, Кејл се преселио у Лос Анђелес, где је почео радити као техничар у једном студију.[2] Пошто није успео као музичар, вратио се у Талсу. Популарност му је донела Клептонова обрада песме "After Midnight" из 1970. Кејлов први албум, ,,Naturally", имао је лаконским текстовима. Један је од првих музичара који су почели користити ритам машину, што, заједно са оригиналном жанровском мешавином, даје посебан и ванвременски квалитет његовом раду и одваја га од осталих интерпретатора изворне америчке музике .", сматра новинар Лос Анђелес Тајмса Ричард Кромлин.[3]Нил Јанг је једном приликом приметио да су, од свих музичара које је икад чуо, Џеј Џеј Кејл и Џими Хендрикс били највећи мајстори електричне гитаре.[4]
Неки извори погрешно наводе да је његово право име било Џин-Џејкс Кејл.[5] У документарцу „To Tulsa and Back: On Tour with J.J. Cale" (2005), Кејл говори да му је тај надимак дао Елмер Валентајн, сувласник ноћног клуба „ Сунсет Стрип", који га је запослио средином шездесетих, како га јавност не би мешала са Џон Кејлом из бенда Велвет андерграунд.[6]
У документарцу, Ерик Клептон описује Кејлов стил као "...веома минималистички...", прецизирајући: "...све је у финесама".
Кејлов највећи хит сингл, „Crazy Mama", доспео је на 22. позицију америчке „Billboard Hot 100" листе. Кејл у документарцу објашњава како је одбио гостовање у емисији „American Bandstand" Дика Кларка, да би извео песму Crazy Mama(што би сигурно повећало њену популарност), јер му продуценти нису дозволили да доведе свој бенд, тражећи да песму изведе на плејбек.[7]
Кејл је често сам био и продуцент и техничар на снимању својих албума. Његов тихи вокал био је скроз нечујан у тој смеши звукова. Свој јединствен звук објашњава чињеницом да је често био "сам свој мајстор": „ Са свом овом технологијом сада можеш сам стварати музику и пуно људи то и ради. Почео сам то радити пре доста времена и схватио сам да тако створио јединствен звук."[8]
Позорница на Кејловим концертима увек је била минимално осветљена.
Независни издавач Фервуд мјузик из Велике Британије објавио је Кејлове песме у три издања у периоду од 2001. до 2009. Fairwood Music (UK) Ltd.
Кејлове песме су обрађивали многи музичари: „After Midnight" и „Cocaine" - Ерик Клептон, „Call Me the Breeze" - Ленард Скинард, Џони Кеш и Ерик Клептон, „Clyde" - Велдон Џенингс и Др. Хук, „I Got the Same Old Blues" - Ленард Скинард, „Ride Me High" и „Travelin' Light" - Вајдспред паник, „Bringing It Back" - Канзас, и „Magnolia" - Поkо.
Године 1974. Капетан Бифхарт је обрадио песму „Same Old Blues" на албуму „Bluejeans & Moonbeams".
Карлос Сантана је обрадио „The Sensitive Kind" на албуму „Zebop!" (1981).
Песма „Run" (1992) са албума „Lazer Guided Melodies" групе Spiritualized заправо је обрада Кејлове „Call Me the Breeze" са додатним текстом. На омоту албума Кејл је наведен као текстописац.
Уз „After Midnight" на свом првом албуму (1970) и „Cocaine" на „Slowhand" (1977), Ерик Клептон је обрадио и Кејлову „I'll Make Love To You Anytime" на албуму „Backless" (1978). Остале Клептонове обраде Кејлових песама су „Travelin' Light" на „Reptile" (2001), „River Runs Deep" и „Everything Will Be Alright" на „Clapton" (2010) и „Angel" на албуму „Old Sock" (2013).
2011 The Silvertone Years (хронолошка колекција Кејлове музике, издао Silvertone 1989–1992)
Снимци
1979 In Session At The Paradise Studios - Los Angeles, J.J.Cale featuring Leon Russell
2004 Eric Clapton's Crossroads Festval Кејл са бендом са америчке турнеје 2004. године, свирају са Клептоном.
2005 on tour with J J Cale - to Tulsa and back документарни филм снимљен током америчке турнеје (2004) са Кејлом, Кристином Лејкленд, Џимијем Карстином, Билом Рафенспергером, Рокијем Фриском.
Референце
^ аб„Bio”. JJ Cale official website. Архивирано из оригинала 15. 6. 2011. г. Приступљено 9. 3. 2011.
