Њугрејнџ (ир.Sí an Bhrú, енгл.Newgrange) је праисторијскиспоменик се налази у округу Даблин, на источној страни Ирске, око један километар северно од Реке Боине. Саграђена је око 3200. п. н. е., током неолитског периода. Не зна се поуздано које је била његова намена, али је извесно да је имао неки облик религијског значаја јер је усклађен са кретањем сунца. Споменик има сличности са другим неолитских грађевинама широм западне Европе из тог доба, међу којима је најпознатији Стоунхенџ.
Њугрејнџ је више хиљада година био затрпан и скривен под земљом. Тек у 17 веку, почињу археолошка ископавања и истраживања. Данас, је популарно туристичко место, и сматра се једним од најважнијих објеката мегалитскеЕвропе.
Архитектура
Њугрејнџ првенствено обухвата велики насип, грађен од наизменичних слојева земље и камена, са травом која расте на врху и реконструисаном фасадом од белог кварца. Хумка је 76 м широка и преко 12 м висока, и обухвата 0,4 хектара земљишта. На хумци је озидан пролаз, коме се може приступити улазом на југоисточној страни споменика. Пролаз за простире на 18.95 метара. На крају пролаза су три мале коморе. Свака од мањих комора има велики раван камен „басен“, на коме су се првобитно депоновале кости мртвих. Зидови овог одељка су сачињени од великих камених плоча, двадесет и две који су на западној страни двадесет и једне на истоку. Све се у просеку од 1,5 метара високе. Неколико плоча су украшене резбаријом.
Уметност
Улаз у Њугрејнџ
Њугрејнџ садржи различите примере Апстрактне уметности. Неолитска пећинска уметност овде се испољава у разним облицима ррезбарија. Ове резбарије сврстане су десет категорија, од којих су пет криволинијски (кругови, спирале, лукови, елипсе и тачкасти кругови) и других пет који су праволинијски облици.
Историја
Комплекс Њугрејнџ је првобитно изграђен између 3100. и 2900. п. н. е., односно, пре око 5.000 година. Више од пет стотина година старији је од Велике пирамиде у Гизи у Египат, а од Стоунхенџа за око хиљаду година, као и од старогрчкеМикенске културе. Геолошка анализа указује да је велики део грађевинског материјала који је коришћен за изградњу Њугрејнџа био пореклом из приморских предела, највероватније на североистоку. Блокови су могуће транспортовани од мора, реком Боин.
O’Kelly, Michael J. 1982. Newgrange: Archaeology, Art and Legend. London: Thames and Hudson. pp. 13.
Grant, Jim; Sam Gorin, Neil Fleming. The archaeology coursebook. Taylor & Francis. 2008. ISBN978-0-415-46286-0. стр. 159...
"The Winter Solstice illumination of Newgrange". Retrieved 2007-10-12.
Renfrew, Colin, in O’Kelly, Michael J. 1982. Newgrange: Archaeology, Art and Legend. London: Thames and Hudson. pp. 7.
Joseph Nechvatal, Immersive Ideals / Critical Distances. . LAP Lambert Academic Publishing. 2009. pp. 163.
Ó Ríordáin, Seán P.; Glyn, Edmund Daniel (1964). New Grange and the Bend of the Boyne. F.A. Praeger. pp. 26. [1]
"PlanetQuest: The History of Astronomy - Newgrange".
E. Grogan, "Prehistoric and Early Historic Cultural Change at Brugh na Bóinne", Proceedings of the Royal Irish Academy 91C, 1991. pp. 126–132
Benozzo, F. (2010). "Words as Archaeological Finds: A Further Example of the Ethno-Philological Contribute to the Study of European Megalithism". The European Archaeologist 32: 13–17.
