Улица Његошева једна је од старијих градских улица Сомбору. Протеже се правцем који повезује Трг цара Лазара и Венац војводе Петра Бојовића.
У њој се и данас налази неколико значајних објеката.
Ова улица спада у најстарије улице у граду, насталих, вероватно, још у време турске управе. То је релативно кратка и уска улица. Улица је поплочана крајем седамдесетих година 19. века, а тротоари су асфалтирани крајем 19. века.
Садницама бођоша је озелењена почетком 20. века. Коловоз је асфалтитран шездесетих година прошлог века.[1]
На ћошку Трга цара Лазара и Његошеве улице са леве стране улице, налази се Основна школа "Братство-јединство".
Зграду је 1894. године подигао бискуп Бача и Калоче Ђерђ Часка.
Данашња Основна школа "Братство-јединство" овде почиње са радом 1963. године са одељењима на српском и мађарском наставном језику.
Објекат је сачувао оригинални архитектонски стил. Мање измене фасаде настале су код адаптације за нове функције.[2]
Паркинг на Живинској пијаци
Са десне стране улице, преко пута Основне школе "Бртатство-јединство", налази се Паркинг на Живинској пијаци, који је у надлежности Јавне установе Паркинг Сомбор.[3]
Јавно тужилаштво
Јавно тужилаштво
На броју 4 са десне стране улице налази се зграда у који се налази Јавно тужилаштво у Сомбору.
Чини га Основно јавно тужилаштво, Више јавно тужилаштви и Више и основно јавно тужилаштво.
Пре седишта Јавног тужилаштва у овој згради је била смештена Основна школа "21. октобар". Од око 1600 квадратних метара некадашње школе адаптиран је за потребе тужилаштва. Адаптирна зграда је у децембру 2017. године предата на употребу Јавном тужилаштву.[4]
Средња Техничка школа
Средња Техничка школа
Средња техничка школа у Сомбору је основана одмах након Другог светског рата, 1946. године. Садашња зграда школе као и зграда у којој су смештене радионице изграђена је средствима самодоприноса.
Данас се образовно васпитни-процес одвија у три школске зграде. У првој на адреси, Трг Цара Лазара 4, смештено је руководство школе, фискултурна сала, 9 учионица класичног типа и 7 кабинета. На адреси Улица Његошева 2, налазе се учионице (6) и кабинети (6) за извођење пре свега теоријског типа наставе, док се у најмлађем школском објекту у Сомбору, на Венцу војводе Радомира Путника, налазе све радионице за потребе практичне наставе као и три кабинета опремљена свом потребном опремом.[5]
Мала православна црква
Црква Светог Јована Претече, у Сомбору знана и као Светопретечева или Мала православна црква, једино је сомборско здање које има статус културног добра од изузетног значаја.[6]
Мала православна црква
На месту ове цркве, према записаном предању, које историја и археологија нису потврдиле, још пре доласка Турака, налазила се хришћанска богомолја, коју су Турци, након заузимања Сомбора 1541. године, претворили у џамију. После повлачења Турака, крајем лета 1687. године, православни становници Сомбора су, преузели џамију и претворили је у православни храм Светог Јована Претече.
Стара црква Светог Јована Претече срушена је у августу 1786, након чега је сомборска Црквена општина потписала уговор о изградњи нове цркве са зидарским мајстором Францом Фридрихом из Сомбора. Већ у септембру исте године освећен је темељ цркве, која је грађена пуне четири године. Сомборски прота Христифор Попић свечано је осветио нову цркву 8/19. децембра1790. године.
Црква је саграђена као базилика са полукружном апсидом, у барокном стилу, са елементима рококоа.
Од 1969. године црква има статус заштићеног споменика културе. У новембру 1990. године сомборска црква Светог Јована Претече сврстана је, одлуком Скупштине Републике Србије, у ред непокретних културних добара од изузетног значаја. Детаљна рестаурација црквеног иконостаса обављена је 1978. године. Спољашњост цркве Светог Јована Претече (кров, фасада и торањ) и црквена порта постепено су обновљени током претходне две деценије, а током 2018/19. године обнављен је и зид око црквене порте.[7]
Остали објекти у улици
У улици се налази неколико продавница, услужних делатности и угоститељских објеката.
Галерија
Паркинг на "Живинској пијаци"
Референце
^ абСтепановић, Милан (2020). У том Сомбору...Град у призми столећа. Сомбор: Удружење грађана "Норма" : Градска библиотека "Карло Бијелицки" : Градски музеј. стр. 269—270.
^Степановић, Милан (2020). У том Сомбору...Град у призми столећа. Сомбор: Удружење грађана "Норма" : Градска библиотека "Карло Бијелицки" : Градски музеј. стр. 280—282.
