Љубомир Степанов

Љубомир Степанов
Датум рођења(1952-02-10)10. фебруар 1952.
Место рођењаКетфељРумунија
Датум смрти18. октобар 2015.(2015-10-18) (63 год.)
Место смртиТемишварРумунија

Љубомир Степанов (Кетфељ, 10. фебруар 1952 — Темишвар, 18. октобар 2015) био је економиста и истраживач историје Срба у данашњој Румунији.

Биографија

Љубомир је рођен у селу Кетфељу, у жупанији Тимиш, у Румунији, у земљорадничкој породици.[1] Основну школу похађао је у родном месту, а Економску гимназију у Темишвару 1967—1971. Завршио је Факултет економских наука на Темишварском универзитету 1971—1974. Стручно се усавршио на постдипломским студијама у Букурешту, на Академији економских наука 1979—1980.

Започео је каријеру економисте у „Државном предузећу за јавну исхрану” (до 1990). Затим је радио у приватном сектору (робна кућа „Бега”) у периоду 1990—2013. године. Био је тада члан „Корпуса књиговођа експерата и овлашћених књиговођа Румуније”. Прешао је 2013. на место директора „Издавачке куће Савеза Срба у Румунији”, на ком је остао до изненадне смрти 2015.[2]

Друштвени ангажман

Степанов је обављао током живота више функција и био члан различитих удружења и организација. Тако је био члан Савеза писаца Румуније, члан Матице српске у Новом Саду, члан Књижевног кружока „Крила” у Кетфељу, Тимишког нумизматичког удружења, Темишварског филателијског друштва, Друштва нумизматичара Србије. Од почетака је активни члан Демократског савеза Срба и Карашевака, који се касније назвао „Савез Срба у Румунији”. Пратио је активности те српске организације и састављао статистичке извештаје. Био је председник Управног одбора Фондације „Мирчета Стојић” у Темишвару.[3] Деценијама је активан организатор и хроничар активности, у српском фолклору у Румунији.

Добитник је Повеље, Демократског савеза Срба и Карашевака у Румунији (1993). Припала му је 2005. Златна значка Књижевно-просветне заједнице Србије. Добио је два пута (2007. и 2009) београдску Српску књижевну награду.

Библиографија

Писањем је почео да се бави 1984, када је објављена прва књига у чијем настанку је учествовао. Реч је о зборнику чланака о српским селима у Румунији, под насловом: Из села у село (Букурешт, 1984). Био је сарадник Стевана Бугарског, Миодрага Милина, Адријана Николића, Благоја Чоботина; њему је помагала кћерка Весна. Јавља се у друштву са њима као коаутор више књига. Издао је илустровани туристички водич: Темишвар кроз простор и време на старим разгледницама (2009). Приредио је за штампу Зборник књижевног кружока „Крила” у Кетфељу (2002). Објавио је 1997. календар за 1998. под насловом Темишварске разгледнице. Публиковао је преко 220 чланака, рецензија, репортажа у штампи. Написао је и преко 50 научних студија и реферата, и преко 90 критичких осврта.

Написао је и штампао следеће књиге:

  • Младост жубори, срцу говори (Букурешт, 1991)
  • Из повести Кетфеља (Темишвар, 1994)
  • Демократски Савез Срба и Карашевака у Румунији (Темишвар, 1994)
  • Срби у Кнезу (Темишвар, 2001)
  • Српски државни ансамбл песама и игара у Темишвару (Темишвар, 2002)
  • Милан Николић (1888—1969), Живот и дело (Темишвар, 2003)
  • Савез Срба у Румунији — 15 (Темишвар, 2004)
  • Статистички подаци о Србима у Румунији (Темишвар, 2005)
  • Од срца срцу (Темишвар, 2006)
  • Corpul Experţilor Contabili şi Contabililor Autorizaţi din România — Filiala Timiş — la 85 de ani (1921—2006), Темишвар, 2006.
  • Поздрав из Дунавске клисуре (Темишвар, 2006)
  • АКУД Младост — 40 (Темишвар, 2009)
  • Народне ношње на старим разгледницама (Темишвар, 2009)

Извори

  1. ^ „Темишварски зборник”, Нови Сад 8/2015.
  2. ^ „Наша реч”, Темишвар 2015.
  3. ^ „Братство”, Београд 17/2013.