PROFILPELAJAR.COM

Љубомир Максимовић
Љубомир Максимовић
Лични подаци
Датум рођења	27. новембар 1938. (86 год.)
Место рођења	Скопље, Краљевина Југославија

Љубомир Максимовић (Скопље, 27. новембар 1938) српски је историчар византолог, професор емеритус на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на предмету Историја Византије, директор Византолошког института и члан САНУ, почасни доктор наука Универзитета у Атини и дописни члан Атинске Академије.^[1]

Био је декан Филозофског факултета (1994—1996) и председник Удружења историчара Србије (1978—1980). Један је од најистакнутијих српских византолога. Од 1996. потпредседник је Association Internationale des Etudes Byzantines.^[1] Учествовао је у стварању „Историје српског народа од досељавања на Балкан до 1918.“ у 10 томова.^[2]

Члан Међународног комитета за унапређење ћирило-методијевских студија (Солун), 1996; Британског друштва за унапређење византијских студија, 1998.^[1]

Награде

Награда Владимир Ћоровић за целокупно дело, у организацији 13. Ћоровићевих сусрета историчара у Гацку 2011.^[3]^[4]
Октобарска награда Београда, 1973;^[1]
Научни орден са плавом траком Универзитета у Софији, 1989;^[1]
Почасни доктор (honoris causa) Универзитета у Атини, 1999;^[1]
Почасни члан Хришћанског археолошког друштва, Атина, 2021.^[1]

Изабрани радови

Максимовић, Љубомир (1964). „О хронологији словенских упада на византијску територију крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година VI века”. Зборник радова Византолошког института. 8 (2): 263—271.
Максимовић, Љубомир (1964). „О времену доласка Неретљана на далматинска острва”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 8 (1): 145—152.
Максимовић, Љубомир (1966). „Политичка улога Јована Кантакузина после абдикације (1354-1383)”. Зборник радова Византолошког института. 9: 119—194.
Максимовић, Љубомир (1967). „Последње године протостратора Теодора Синадина”. Зборник радова Византолошког института. 10: 177—185.
Максимовић, Љубомир (1970). „Грци и Романија у српској владарској титули”. Зборник радова Византолошког института. 12: 61—78.
Максимовић, Љубомир (1972). Византијска провинцијска управа у доба Палеолога. Београд: Византолошки институт.
Максимовић, Љубомир (1973). „Генеза и карактер апанажа у Византији”. Зборник радова Византолошког института. 14-15: 103—154.
Максимовић, Љубомир (1975). „О времену проглашења Андроника III Палеолога за цара”. Зборник радова Византолошког института. 16: 119—122.
Максимовић, Љубомир (1976). „Порески систем у грчким областима Српског царства”. Зборник радова Византолошког института. 17: 101—125.
Максимовић, Љубомир (1978). „Регентство Алексија Апокавка и друштвена кретања у Цариграду”. Зборник радова Византолошког института. 18: 165—188.
Максимовић, Љубомир (1979). „О времену похода бугарског кнеза Бориса на Србију”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 14 (1): 69—76.
Максимовић, Љубомир (1980). „Северни Илирик у VI веку”. Зборник радова Византолошког института. 19: 17—57.

Максимовић, Љубомир (1981). „Тријумф Византије почетком XI века”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 170—179.
Максимовић, Љубомир (1981). „Почеци освајачке политике”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 437—448.
Максимовић, Љубомир (1982). „Структура 32. главе списа De administrando imperio”. Зборник радова Византолошког института. 21: 25—32.
Максимовић, Љубомир (1983). „Србија и правци византијских похода у XII веку”. Зборник радова Византолошког института. 22: 9—19.
Maksimović, Ljubomir (1988). The Byzantine provincial administration under the Palaiologoi. Amstardam: Hakkert.
Максимовић, Љубомир (1996). „Покрштавање Срба и Хрвата”. Зборник радова Византолошког института. 35: 155—174.
Ферјанчић, Божидар; Максимовић, Љубомир (1998). „Свети Сава и Србија између Епира и Никеје”. Свети Сава у српској историји и традицији. Београд: САНУ. стр. 13—25.
Максимовић, Љубомир (2003). Град у Византији: Огледи о друштву позновизантијског доба. Београд: Плато.
Максимовић, Љубомир (2009). Византијски свет и Срби. Београд: Историјски институт.
Суботић, Гојко; Максимовић, Љубомир (2012). „Свети Сава и подизање Милешеве” (PDF). Византијски свет на Балкану. 1. Београд: Византолошки институт. стр. 97—109. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 03. 2021. г. Приступљено 19. 12. 2022.
Максимовић, Љубомир (2013). Огледи о политичкој моћи у Византији: Чиниоци и ослонци. Београд: Српска књижевна задруга. ^{[мртва веза]}
Максимовић, Љубомир (2015). „Пропаст Византије у огледалу српске историје”. Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић. Бања Лука: АНУРС. стр. 83—93.
Максимовић, Љубомир (2016). „Стефан Немања и Византија: Стварност једног времена”. Стефан Немања - преподобни Симеон Мироточиви: Зборник радова. 1. Београд: Институт за историју уметности. стр. 75—79.