Љубисав Љубо Ђекић (1877-1940) био је драгачевски каменорезац из села Рти. Израдио је бројне надгробне споменике у Гучи, Ртима и оближњим селима − Кривачи, Вичи, Живици и Котражи.[1]
Живот
Као частан човек и угледан домаћин више пута био је биран за кмета села Рти. На надгробнику му је уписано је да је био каменорезац, ратник, одборник и економ.[2]
Дело
У раду се угледао на земљака Радосава Чикириза, родоначелника драгачевске школе каменореза. На споменике је хришћанске симболе: крстове, свеће и кадионице; голубове који зобљу грожђе, војничка знамења, пољопривредне и занатске алатке.[1]
Поседовао је сопствени мајдан у селу Живица, одакле је вадио прворазредни камен пешчар.[3]
Епитафи
Љуба Ђекића одликују дуги и садржајно богати текстови, у које је често уносио песничке исказе:
- Земни живот само је сан,
- сто су лета као један дан.[4]
Споменик Рајку Станићу (†1894) (Гуча, гробље крај школе)
- Земни живот само је сан
- сто су лета као један дан.
- Овде почивају земни остаци
- РАЈКА
- Сина Илије Станића из Гуче,
- којије у 19 Години
- цветајуће Младости
- на велику тугу и жалост
- свога Оца и фамилије
- престави се у вечност
- 24. марта 1894. Год.
- Овај спомен подижему
- отац Илија
- Браћа Станко и Станиша.
- Каменорезац Љубо Ђекић
- Гуча.[1]
Крајпуташ Микану Живковићу (†1915) (Живица)
- Овај споменик показује
- МИКАНА ЖИВКОВИЋА
- из Живице
- војника 2 чете I бат.
- 10 пука 3 позива
- живијо 45 год.
- а учествовао у рату
- од 12 па до 1915. г.
- погибе на смедереву
- 13 јануара 1915 год.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подиже
- његова супруга Петрија
- и син Спасоје
- Писа: Љубо Ђекић[4]
Споменик Вуксану Радичевићу (†1918) (Горња Краварица)
- Ево овде овај камен стоји
- нек прочита ко ратника воли
- нека види где му тело оста
- нека рече душа му је проста
- ВУКСАН РАДИЧЕВИЋ
- Који чесно
- и поштено поживи 25. година
- а као војник ступио је у
- овај европски рат и на
- свим положајима издржао је
- све ратне напоре, 1914. г.
- рањен у десну ногу на Крупњу
- као обвезник 1. чете
- 1. батаљона
- 10. пука 1. позива
- и 1915. год.
- заробила га аустријска војска
- Из ратова идућу кући умре
- 1918. у Горњем Милановцу.
- Писа Љ. Ђекић.[4][5]
Извори
- ^ а б в Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ Росић, Милош (1995). Рти. Београд: Одбор за прочавање села САНУ.
- ^ Славковић, Јовиша (2011). Духовни летопис Ртију. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам Општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-908807-7-5.
- ^ а б в Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. стр. 94.
Литература
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Росић, Милош (1995). Рти. Београд: Одбор за прочавање села САНУ.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2, допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша (2011). Духовни летопис Ртију. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам Општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-908807-7-5.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.