Јулијан из Паноније (владао од 284. до 285. године), назван такође Јулијан Транспадански или Јулијан Тиранин, био је један од многобројних узурпатора током велике кризе III века у које је упало Римско царство.
Није сасвим јасно како се овај узурпатор звао. Ипак, извесно је да је подигао устанак у доба цара Карина, 283-285. године.
Подаци из наративних извора
Подаци у наративним изворима о Јулијану су противречни. Прво Аурелије Виктор у Књизи о царевима (Liber de Caesaribus) пише да је Јулијан био corrector Venetiae (et Histriae) и да је подигао устанак одмах после смрти Кара. Затим је контролисао Панонију да би 285. године био убијен у Илирику.
Псеудо Аурелије Виктор у Сажецима о царевима Epitome de Caesaribus као и Зосим у Новој историји тврде да је Јулијан био преторијански префект и да је подигао побуну у Италији након смрти Нумеријана (јесен 284. године) и да је касније убијен. Псеудо Аурелије Виктор додаје да је био поражен код Вероне.
Новац
Антонини Јулијана познати су у неколико верзије. Новац је кован у Сисцији. На реверсу овог новца виде се персонификације обеју панонских провинција са легендом: PANNONIAE AVG(usti) (цар Паноније).
Име и титулатура
Наративни извори називају Јулијана именом "Sabinus Julianus", док се на новцима користи име"Marcus Aurelius Julianus". Могуће је ове, на први поглед различите податке, помирити следећим решењем:
IMP(erator) C(aesar) M(arcus) AVR(elius) [SABINVS] IVLIANVS P(ius) F(elix) AVG(ustus).
Место Јулијана узурпатора у историји
Када је Карин (283-285) у јесен 284. сазнао да је Нумеријан умро, напустио је Сисцију и кренуо је у правцу Рима. То је Јулијан искористио и умарширао је из Венеције и Хистрије у Панонију и утврдио се у Сисцији. Затим је Карин покушао са њиме да се обрачуна. До сукоба је дошло, било у Верони, или негде другде у Панонији.
Литература
- Carson, R. A. G.: Principal coins of the Romans, London 1978 ff., Bd. II (1980): The principate. 31 BC-AD 296.
- Delbrueck, Richard: Die Münzbildnisse von Maximinus bis Carinus (Das römische Herrscherbild III.2), Berlin 1940.
- Fleck, Thorsten: Julianus I. von Pannonien. Überlegungen zu Chronologie und Münzprägung, in: Geldgeschichtliche Nachrichten 212 (März) 2003, S. 61-64.
- Groag, E. / Stein, A. / Petersen, L. (Hgg.): Prosopographia imperii Romani Saec. I. II. III., Berlin / Leipzig 1933 ff., Bd. I (1933) A-B.
- Jones, A. H. M. / Martindale, J. R. / Morris, J.: The Prosopography of the Later Roman Empire, Cambridge 1971 ff., Bd. I (1971) A.D. 260-395.
- Maj, B. M. Felletti: Iconografia romana imperiale II. Da Severo Alessandro a M. Aurelio Carino (222-285 d. C.), Romа 1958.
- Mattingly, H. / Sydenham E. A. (auch Hgg.): The Roman Imperial Coinage. London 1925 ff., Bd. V/2 (1933 / R 1998): Probus-Amandus.
- Pegan, Efrem: Imperator Marcus Aurelius Julianus, in: Numizmaticke Vijesti 15 (1968), S. 45-52.
- Robertson, A. S.: Roman imperial coins in the Hunter Coin Cabinet. London / Glasgow / New York 1962 ff., Bd. IV (1978): Valerian I to Allectus.
