Јесења и Пролећна изложба УЛУС-а су традиционалне годишње изложбе Удружења ликовних уметника Србије које се одржавају од 1928—1929. године. Прекид у одржавању постојао је само током ратних година од 1941. до 1945.[1]
Јесења изложба
Јесења изложба је најстарија изложба Удружења ликовних уметника Србије и једна од најзначајнијих изложби ревијалног карактера у земљи. Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић” је започео своју активност управо овом изложбом 30. децембра 1928. Организатор изложбе до 1941. године било је Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”, а од 1945. Удружење ликовних уметника Србије. Уметнички живот предратног периода био је скроман, изложбе су биле ретке и допринос који је Јесења изложба имала у то време био је немерљив. Политикина награда за младе уметнике, учеснике Јесење изложбе, установљена је 1932. и додељивала се до 1939. У својој дугој историји Јесења изложба је мењала организационе принципе па је тако 1985. године заживела идеја, потекла од тадашњег председника Уметничког савета Миће Поповића, да се поједини уметници позивају да излажу без жирирања, а остали радови морају да прођу проверу селекционе комисије, као и да се добитнику награде на Јесењој изложби штампа монографија.
Пролећна изложба
Пролећна изложба Удружења ликовних уметника Србије једна је од оних ликовних манифестација која се у континуитету одржава од отварања Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић”. Ова изложба је преузета од Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић” које је организовало ову изложбу, као југословенску, од 1929. до 1941. године. Пролећна изложба, ревијална манифестација, заснована је на институцији конкурса и конципирана у знаку отворености према различитим уметничким оријентацијама. Примарнa одредница ове манифестације је што континуирано прати промене на визуелној сцени у оквиру опште уметничке климе.