Језични живац (лат. nervus lingualis) је сензитивна грана доњовиличног живца, која се издваја из његове задње завршне гране. Он инервише унутрашњу страну десни доње вилице, предње 2/3 језика и слузокожу подјезичног предела. Осим тога, живац прима парасимпатичка влакна преко бубне врпце фацијалног нерва која служе за инервацију подвиличне и подјезичне пљувачне жлезде. Језични живац преноси и утиске чула укуса из печуркастих папила језика у централни нервни систем (такође преко ове анастамозе), а придодат му је и подвилични ганглион.^[1][2]

Након одвајања од стабла доњовиличног нерва, језични живац се простире косо наниже и упоље кроз инфратемпоралну јаму и то испред и унутра у односу на доњи зубни живац. У том делу му се под оштрим углом са задње стране прикључује бубна врпца. Након краћег пута, језични живац скреће хоризонтално унапред и улази у жлеб између језика и десни, прелази преко подјезичне жлезде и на њеној унутрашњој страни се дели у своје завршне гране.^[3]

Бочне гране живца су:

• гране за ждрелно сужење (лат. rami isthmi faucium), које оживчавају слузницу бочног зида ждрелног сужења и одговарајући непчани крајник;
• подјезични живац (лат. nervus sublingualis), који оживчава подјезичну жлезду и слузницу подјезичног предела и
• гране за унутрашњу страну десни доње вилице.

Завршне гране живца су назване језичне гране (лат. rami linguales) и оне инервишу предње 2/3 језика.

• Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
• Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.