Члан је престижне хокејашке Златне тројке од 2005. године и тек један од двојице чешких играча са овим признањем (други је Јиржи Шлегр). Јагр је сувласник у хокејашком клубу Кладно који се такмичи у чешкој екстралиги.
Играчка каријера
Јагр је играчку каријеру започео са 13 година (1984) играјући у јуниорској екипи ХК Кладно из које је касније (у сезони 1988/89) прешао у сениорку екипу истог тима. Већ у првој сениорској сезони одиграо је 39 утакмица и имао скор од 8 голова и 10 асистенција (укупно 18 бодова) што је за играча од свега 17 година био велики резултат.
НХЛ лига
На НХЛ драфту 1990. екипа Питсбург пенгвинса одабрала је Јагра као 5. пика, и тако је Јаромир постао први чешки играч који је легално (без претходног пребега) заиграо у САД а пре пада Гвоздене завесе.[1] Већ у првој сезони у дресу тима из Питсбурга био је један од носилаца игре своје екипе са којом је дошао чак и до титуле Стенли купа. Јагр је један од најмлађих играча у историји НХЛ који је успео да постигне погодак у финалној серији Стенли купа (тада је имао 20 година). Пенгвинси су и наредне године одбранили титулу.
У сезони 1994/95. освојио је трофеј Арт Рос за најбољег поентера у регуларном делу сезоне са 70 поена (30 голова и 40 асистенција). Већ следеће године оборио је властити рекорд постигавши 149 поена и тако постао најуспешнији Европљанин у НХЛ историји у овој категорији (62 гола и 87 асистенција су остали његов лични рекорд за сва времена). Већ 1999. додељен му је Хартов меморијал за најуспешнијег играча у лиги. На утакмици против Ајландерса30. децембра1999. Јагр је поставио лични рекорд од 7 поена (3 гола и 4 асистенције). Тај рекорд је изједначио још једино у утакмици против Пантерса13. јануара2003. (тада је играо у дресу Капиталса).
Пенгвинси су трејдовали Јагра заједно са Кучером у Вашингтон капиталсе 11. јула2001. у замену за три играча. У 11 сезона колико је провео у Пенгвинсима, Јагр је одиграо 806 утакмица и са преко 1.000 освојених поена други је играч у историји клуба из Питсбурга по ефикасности (после Марија Лемјуа).
Јагр је уговор са екипом из Вашингтона потписао средином 2001. године. Уговор на 7 година вредео је до тада рекордних 77 милиона америчких долара, уз годишњу плату од 11 милиона долара. Међутим иако је у Капиталсе стигао као велика звезда од које су се очекивале велике игре, Јагр је у потпуности подбацио. У три сезоне колико је провео у екипи из главног града САД тим је само једном успео да се пласира у доигравање и то у сезони 2002/03, али су већ у првој утакмици изгубили од Лајтнингса. Због свега је Јагр након само 3 сезоне у Вашингтону трејдован у њујоршкеРенџере (23. јануар2004)
Након слабашне прве сезоне у Ренџерсима (сезона 2003/04) у којој екипа из Њујорка поново није успела да обезбеди пласман у плејоф (седми пут за редом) уследио је једногодишњи прекид због „локаута“ у сезони 2004/05. Јагр је поменуту сезону провео у Европи играјући за екипе чешкогКладна и рускогАвангарда. НХЛ лига је настављена у сезони 2005/06. уз одличне партије Јаромира Јагра у дресу Ренџерса. У првих 10 утакмица нове сезоне успео је да постигне 10 погодака. Ренџерси су те сезоне напокон успели да се пласирају у плејоф али су испали одмах на старту доигравања од Њу Џерзи девилса, а Јагр је одиграо свега три утакмице након чега се повредио. Исте сезоне успео ја да постигне свој 1.400. НХЛ поен (2. марта 2006. против Флајерса).
Пре почетка нове 2006/07. сезоне проглашен је за 24. капитена Ренџерса и на тој позицији заменио дотадашњег капитена, легендарног Марка Месјеа који се повукао из активног играња пре почетка сезоне. Капитенско признање прославио је поготком већ у првој утакмици нове сезоне против Капиталса након свега 30 секунди игре.
На утакмици против Лајтнингса одиграној 19. новембра2006. Јагр је постигао свој 600-ти погодак у НХЛ каријери, а нешто касније (10. фебруара2007) асистенција упућена Михалу Розсивалу на утакмици против Капиталса значила је и Јагров 1.500 поен у НХЛ лиги. У дресу Ренџерса провео је укупно 4 сезоне, одиграо 350 утакмица уз 340 освојених бодова (134 гола и 206 асистенција).
КХЛ лига
Након истека уговора са екипом Ренџерса 3. јула2008. (тада је Јагр по први пут у каријери понео статус слободног играча) Јагр је одлучио да се врати у Русију у КХЛ лигу где је планирао да одигра наредне две сезоне а потом да се врати у свој матични клуб Кладно да заврши играчку каријеру.[2] Потписао је уговор на две плус једна година са екипом Авангарда из Омска уз плату од 5 милиона долара годишње.[3] Нешто касније проглашен је за капитена своје нове екипе. У разним инетрвјуима датих током 2009. ипак није одбацивао могућност повратка у НХЛ лигу након завршетка уговора са Авангардом.
У екипи из Омска одиграо је укупно 4 сезоне (рачунајући и наступе из сезоне 2004/05). Одиграо је 187 утакмица уз 217 постигнутих поена (93 гола и 124 асистенције). У сезони 2009/10 Јагр је био најбољи стрелац и поентер у клубу. На утакмици против Бариса28. јануара2011. Јагр је постигао свој 200. и 201. поен у КХЛ лиги,[4] а са укупно 93 гола у дресу Авангарда налази се на петом месту најбољих стрелаца тог клуба у историји.[5]
Повратак у НХЛ
Након окончања уговора са Авангардом Јагр је изразио жељу за повратком у НХЛ лигу. Прва опција је била његов бивши клуб из Питсбурга који је нудио 2 милиона долара за једногодишњи уговор. Међутим помало изненађујуће, Јагр је 1. јула2011. потписао уговор вредан 3,3 милиона долара са другим клубом из Пенсилваније, Филаделфија флајерсима (за сезону 2011/12).[6][7]
Већ на дебију за Флајерсе постигао је свој 1.600 поен у НХЛ лиги (асистенција ка Клоду Жируу на утакмици против Бруинса 6. октобра 2011). Прва два поготка постигао је 24. октобра на утакмици против Мејпл лифса,[8] а већ 5 дана касније против Харикенса постигао је свој 600. погодак у НХЛ лиги.[9]
Репрезентативну каријеру Јагр је започео на Европском првенству за јуниоре 1989. у дресу Чехословачке, а већ наредне године освојио је и прве медаље националном дресу. Биле су то бронзе на светском јуниорском првенству и на светском првенству 1990. године.
Највећи успех остварио је освајањем златне олимпијске медаље на играма у Нагану 1998. године.
На светским првенствима освојио је укупно 4 медаље, од чега две златне (2005. и 2010. године).
Стегоноша на Зимским олимпијским играма 2010. у Ванкуверу
Олимпијско злато на ЗОИ 1998. и сребро на ЗОИ 2006.
ИИХФ Светски првак – 2005, 2010.
ИИХФ европски клупски првак – 2005.
Награда МОК „Спорт као инспирација младима“ – 2011.[10]
Златна палица, најважније признање у чешком хокеју - 1995, 1996, 1999, 2000, 2002, 2005, 2006, 2007, 2008 и 2011.
Изабран у идеалну поставу СП – 2004, 2005 и 2011.
Најбољи нападач СП 2011 по избору ИИХФ-а
Године 1998. Јагр је уврштен на листу 100 највећих хокејаша свих времена на 37. место према избору магазина Хоки њуз.[11]
Занимљивости
Током целе каријере Јагр је играо под бројем 68. Јагр је тај број одабрао у знак сећања на учеснике Прашког пролећа 1968. међу којима је био и његов дјед који је преминуо исте године у совјетском затвору.
Јагр је више пута имао проблема са коцком, иако је увек те наводе жестоко негирао.[13][14]
Током играња у Авангарду Јагр је доживео и велику непријатност када се на њега док је седио на клупи за резервне играче срушио млади руски хокејаш Алексеј Черепанов (рођен 1989) након што је колабирао на клупи.
