Јан-Ове Валднер (рођен 3. октобра 1965. године)[1][2] је бивши шведски стонотенисер. Често је називан „Моцартом стоног тениса"[3][4], и нашироко сматран као један од најбољих стонотенисера свих времена. Спортска је легенда у својој родној Шведској као и у Кини[3], у Кини је познат као Лао Ва („Стари Валднер") или Чанг Ћинг Шу („Евергрин")[5], због његове изузетне дуговечности и конкурентности.
Биографија
Јан-Ове Валднер
Јан-Ове Валднер је рођен у Стокхолму 3. октобра 1965. године. Његов атлетски потенцијал је препознат у раном узрасту и приказан 1982. године када је, као 16-годишњак, стигао до финала Европског првенства, изгубивши од угледног леворуког саиграча Микаела Апелгрена, који је тада доживљаван као логични наследник првобитног шведског светског првака, Стелана Бенгстона. Док је још увек развијао своју игру, Валднер је, заједно са неколико других шведских играча, отпутовао у национални тренинг камп одржан у Кини, и био, како се наводи, запањен посвећеношћу и солидарношћу кинеских играча.Још од тада је тврдио да је много научио током његовог боравка тамо, и након тога је поставио циљ да успе у стоном тенису.
У Кини, држави која обожава стони тенис, он је неспорно најпознатија[3] шведска личност, и још увек један од најпознатијих спортских личности. Током 1990-тих, био је препознатљивији у Кини од председника САД Била Клинтона. Његов часни статус и дуга каријера је довела да га на мандаринском језику називају „Евергрином" (Чанг Ћинг Шу). Сматран је од стране многих за технички најкомплетнијег играча свих времена, и готово несумњиво најуспешнијег некинеског играча који је икада живео.
Године 2011. Валднер је освојио своје девето првенство Шведске против Пара Герела, који је рођен исте године када је Валднер постао првак Шведске по први пут.
Играо је за ТТЦ Рон-Шпрудел Фулда-Маберцел у немачкој Бундеслиги до маја 2012 године. У мају 2012. Штефан Фрауенхолц, председник Фулда-Маберцела, потврдио је да је Јан-Ове Валднер завршио са својим уговором у клубу. Тимо Бол: „Да ли је јучерашњи меч против нас последњи меч Јан-Ове Валднера?" односивши се на полуфинале Бундеслиге између Борусије Диселдорфа и Фулда-Маберцела.Овим је окончао своју каријеру на елитном интернационалном нивоу, са 46 година.[6][7][8]
Године 2012. почео је да игра за Шпарвагенс БТК.[9]
Свој последњи меч у шведској првој лиги 11. фебруара 2016, Валднер је одиграо за Ангби/Шпарваген и званично најавио пензионисање као играч.[10]
Када се пензионисао, Валднер је играо стони тенис на елитном интенационалном нивоу више од 30 година, што је помало необично у свету стоног тениса имајући у виду да су координација рука-око и брзе реакције есенцијални. Неке младе кинеске играче против којих је недавно играо су тренирали играчи против којих је играо током 90-тих,које су тренирали играчи против којих је играо током 80-тих.
Он је такође један од само 5 играча у историји стоног тениса који су постигли грен слем (победник Светског првенства и Светског купа у синглу, Олимпијско злато у синглу) (1992. године). Остали су: Лиу Голијанг, Кина(1999.), Конг Лингхуи, Кина(2000.), Жанг Жике, Кина(2012.), и Ма Лонг, Кина(2016.).[11]
У популарној култури
У америчкој ТВ серији „Канцеларија", лик Двајт помиње Валднера као једног од његових хероја у епизоди „Сведочанство". Валднер се такође помиње у 10. епизоди 2. сезоне Нетфликсове оригиналне серије Бојак Хорсман.
.jpg)
