Слатине у околини села Јазово представљају слатинска станишта, природно богатство велике вредности. Ова станишта се налазе на Директиви о стаништима Европске уније као станишта која захтевају неодложиву и приоритетну заштиту због велике угрожености и огромних ботаничких вредности.
Слатине или слана земљишта су земљишта која се налазе под утицајем алкалних соли и у којима је натријум одлучујући фактор. Слатине су хидро-халогене творевине, и у њиховом стварању прва улога припада води и солима. Слатине су земљишта која су услед процеса засољавања и алкализације, односно расољавања и деалкализације, изменила више или мање своје првобитне особине.
Положај
Слатинска станишта се налазе у околини села Јазово. Јазово је насеље у Србији у општини Чока у Севернобанатском округу. Такође, одређена слатинска станишта спадају у заштићено природно добро Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље”.
Биљни свет
Од биљног света заступљене су степске и слатинске врсте биљака. Под слатинским биљкама подразумевају се халофитне врсте биљака које могу да толеришу услове високе концентрације соли. То су заштићене и строго заштићене врсте биљака, као што је Limonium gmelinii (слатински цвет), Camphorosma annua (камфорика), Arthemisia santonicum (слатински пелин), Scilla autumnalis (процепак).
Фактори који могу да угрозе ово станиште су фрагментација, маргинални утицаји, антропогени утицаји и деградација.
Што се тиче антропогеног утицаја, данас су на овом природном добру све разноврсније делатности које директно или индиректно угрожавају опстанак природних реткости и укупне природне вредности подручја. Добар део природних екосистема човек је до данас, поступно уништавао у циљу добијања пољопривредних површина. Предео је нарушен првенствено због претварања слатинских станишта у њиве.
Галерија
Камилица
Слатински цвет
Процепак
Литература
Надаждин, Бојана. Фауна стеница (Heteroptera, Insecta) степских и слатинских станишта СРП „Селевењске пустаре” (мастер рад).
