PROFILPELAJAR.COM

Ђовани Лоренцо Бернини
Ђовани Лоренцо Бернини
	аутопортрет из 1623.
Лични подаци
Датум рођења	7. децембар 1598.
Место рођења	Напуљ, Напуљска краљевина
Датум смрти	28. новембар 1680. (81 год.)
Место смрти	Рим, Папска држава

Ђовани Лоренцо Бернини (итал. Giovanni Lorenzo Bernini;^[1]^[2]^[3]^[4] Напуљ, 7. децембар 1598 — Рим, 28. новембар 1680) је био италијански барокни уметник, вајар и значајан представник барока у архитектури Рима.^[5] Као архитекта, он је имао неколико супарника од којих је најзначајнији био Франческо Боромини. А као вајар Бернини је био без стварног супарника.

Почеци

Ђовани Лоренцо Бернини се родио у Напуљу као син сликара и скулптора Пијетра Бернинија, пореклом Фирентинца, код кога је изучио скулпторски занат.^[6] Бернини је већ у раној младости постао очев стварни сарадник.^[7] Претпоставља се да је 1605. године, са својим оцем прешао у Рим где се за даровитог дечка нарочито заинтересовао Мафео Барберини, будући папа Урбан VIII.^[8] И стварно, чим је ступио на папски престо, он је Бернинија узео у своју службу.^[9] Бернини је већ са непуних 25 година, својим заслугама на папском двору био награђен орденом Христа и титулом витеза. Прва звања су му била директор ливнице Сант Анђела и инспектор фонтана на тргу Навоне, затим постаје главни архитекта цркве Св. Петра, дакле, централна фигура у уметничком свету Рима, а убрзо и најчувенији уметник у целој Европи.^[10] Најмоћније личности обраћале су му се са највећим ласкањем и скоро понизно, кад су тражиле да им он изради портрет (Ришеље, енглески краљ Чарлс I).

Писмо које му Луј XIV шаље по специјалном изасланику позивајући га у Француску, такво је „као да се нека велика сила обраћа другој великој сили." Луј га је позвао 1665. године да пројектује Лувр. До остварења пројекта није дошло мада је Бернини примљен у Француској са најдубљим поштовањем.^[11]

Архитектонска дела

Бернини је у Риму саградио низ грађевина које су знатно допринеле специфичном изгледу овог града. Најчувенија дела су му црква Сант Андреја на Квириналу, колонада пред црквом Св. Петра у Риму, Скала Ређа (краљевске степенице) у Ватикану.

Скулпторска дела

Од његових скулпторских дела из младости чувени су комади које је радио по наруџбини кардинала Шипиона Боргезеа (итал. Scipione Borghese), а то су Давид, Еној носи свог оца Анхиза, Отмица Прозерпине и Аполон и Дафне. Давид намеће поређење са истименим скулптурама од Донатела, Верокија и Микеланђела, са којима спада у исти ранг и по обради и по снази и по оригиналности. Док су све три раније статуе третиране статично, Бернини, као прави барокни вајар, бира сам моменат када Давид потеже каменом из праћке.^[12]

Нарочито је карактеристична за стил зрелог барока чувена група Екстаза Св. Терезе која украшава олтарску нишу у цркви Санта Марија дела Виторија у Риму.

Бернини је такође извео низ скулпторских и архитектонско-декоративних радова у унутрашњости Цркве Св. Петра. То су помпезна Столица Св. Петра, коју носе четири апостола, Статуа Св. Лонгина, као и један део статуа на колонади пред црквом.

У декор Цркве Св. Петра спадају и његови чувени надгробни споменици папа Урбана VIII и Александра VII.

Галерија

Pluto and Persephone (detail)
Damned Soul
Blessed Soul
Bust of Antonio Cepparelli
Bust of Pope Urban VIII
Bust of Monsignor Carlo Antonio Pozzo
Self-portrait
St. Peter's colonade
St. Peter's baldachin
Ponte St. Angelo angels

Референце

^ „Bernini, Gian Lorenzo”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 29. 7. 2019.
^ „Bernini”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 29. 7. 2019.
^ „Bernini”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 29. 7. 2019.
^ „Bernini”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Приступљено 29. 7. 2019.
^ „Gian Lorenzo Bernini”. Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica. Приступљено 6. 12. 2012.
^ Gallery.ca Архивирано 2010-03-31 на сајту Wayback Machine. Gale, Thomson (2004). „Gian Lorenzo Bernini”. Encyclopedia of World Biography. For list of Bernini's siblings, see Franco Mormando, Bernini: His Life and His Rome (Chicago: University of Chicago Press, 2011), pp. 2–3.
^ Poséq, Avigdor W.G. „On Physiognomic Communication in Bernini”. Artibus et Historiae. 27.54 (2006). More correctly and more specifically, it was Pope Paul V who after first attesting to the boy Bernini's talent, famously remarked: 'This child will be the Michelangelo of his age,' as reported by Domenico Bernini (see F. Mormando, Domenico Bernini's Life of Gian Lorenzo Bernini, 2011, pp. 98 and 100.
^ For the newly rediscovered bust of the Savior, see Pietro and Gian Lorenzo Bernini: Bust of the Savior. With an essay by Andrea Bacchi, New York: Andrew Butterfield Fine Arts, 2016. For the other collaborative works, see the 2017 Galleria Borghese exhibition catalogue, Bernini (eds. Andrea Bacchi and Anna Coliva [Milan: Officina Libraria, 2017), respectively pp. 38-41, 68-71, 48-53 and 28.
^ Schama, Simon (2006). Simon Schama's Power of Art. London: BBC. стр. 111–125 — преко Print. Unfortunately Schama's popularizing version of Bernini's life, done for TV, is not always factually accurate, repeating old unsubstantiated legends.
^ For a more nuanced, cautious discussion of the traditional hagiographic view of Bernini as "fervent Catholic" and of his art as simply a direct manifestation of his personal faith, see Mormando, "Bernini's Religion: Myth and Reality," pp. 60–66 of the Introduction to his critical, annotated edition, Domenico Bernini, The Life of Gian Lorenzo Bernini, University Park, Penn State U Press, 2011.See also the same author's article, 'Breaking Through the Bernini Myth' in the online journal, Berfrois, 11 October 2012: [1]
^ Briggs, Martin S. „The Genius of Bernini”. The Burlington Magazine for Connoisseurs. 26.143 (1915): 197—202.
^ Boucher, Bruce (1998). Italian Baroque Sculpture. Thames & Hudson (World of Art). стр. 134–42. ISBN 0500203075.

Литература

Avery, Charles (1997). Bernini: Genius of the Baroque. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-28633-3.
Bacchi, Andrea, ур. (2009). I marmi vivi: Bernini e la nascita del ritratto barocco. Firenze: Firenze musei. ISBN 978-8-809-74236-9.
Bacchi, Andrea; Catherine Hess, Jennifer Montagu, ур. (2008). Bernini and the Birth of Baroque Portrait Sculpture. Los Angeles: J. Paul Getty Museum. ISBN 978-0-892-36932-4.
Baldinucci, Filippo (2006) [1682]. The Life of Bernini. University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-73076-9.
Bernini, Domenico (2011) [1713]. Franco Mormando, ур. The Life of Gian Lorenzo Bernini. University Park: Penn State University Press. ISBN 978-0-271-03748-6.
Borsi, Franco (2005). Bernini. Milano: Rizzoli. ISBN 978-0-847-80509-9.
Careri, Giovanni (1995). Bernini: Flights of Love, the Art of Devotion. Chicago: The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-09273-7.
Chantelou, Paul Fréart de (1985). Anthony Blunt, ур. Journal du voyage en France du cavalier Bernin. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-833-70531-0.
Delbeke, Maarten; Evonne Levy; Steven F. Ostrow, ур. (2006). Bernini's Biographies: Critical Essays. University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-02901-6.
Dickerson III, C. D.; Sigel, Anthony; Wardropper, Ian (2012). Bernini: Sculpting in Clay. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-300-18500-3.
Fagiolo, Maurizio; Cipriani, Angela (1981). Bernini. Florence: Scala. ISBN 978-8-881-17223-8.
Ferrari, Oreste (1991). Bernini. Firenze: Giunti Gruppo. ISBN 978-8-809-76153-7.
Fraschetti, Stanislao (1900). Il Bernini: La sua vita, la sua opera, il suo tempo. Milano: U.Hoepli. ISBN 978-1-248-32889-7.
Gould, Cecil (1981). Bernini in France: An Episode in Seventeenth Century History. London: Weidenfeld and Nicolson. ISBN 978-0-297-77944-5.
Harris, Ann Sutherland (лето 2003). „Drawings by Sculptors”. Master Drawings. 41 (2): 119—127. JSTOR 1554582.
Hibbard, Howard (1965). Bernini. London: Penguin. ISBN 978-0-140-13598-5.
Lavin, Irving (1980). Bernini and the Unity of the Visual Arts. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-195-20184-0.
Lavin, Irving, ур. (1985). Gianlorenzo Bernini: New Aspects of his Art and Thought. University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-00387-0.
Lavin, Irving (2007). Visible Spirit: The Art of Gianlorenzo Bernini. London: Pindar Press. ISBN 978-1-899-82839-5.
Martinelli, Valentino, ур. (1996). L'ultimo Bernini (1665–1680): nuovi argomenti, documenti e immagini. Roma: Quasar. ISBN 978-8-871-40095-2.
McPhee, Sarah (2012). Bernini's Beloved: A Portrait of Costanza Piccolomini. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-17527-1.
Mormando, Franco (2011). Bernini: His Life and His Rome. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-53852-5.
Morrissey, Jake (2005). The Genius in the Design. New York: William Morrow. ISBN 978-0-060-52533-0.
Perlove, Shelley Karen (1990). Bernini and the Idealization of Death. University Park: The Pennsylvania State University. ISBN 978-0-271-01477-7.
Petersson, Robert T. (1970). The Art of Ecstasy: Teresa, Bernini, and Crashaw. London: Routledge & K. Paul. ISBN 978-0-689-70515-1.
Petersson, Robert T. (2002). Bernini and the Excesses of Art. Florence: Maschietto editore. ISBN 978-8-887-70083-1.
Petrucci, Francesco (2007). Bernini pittore / dal disegno al "maraviglioso composto". Ediz. Italiano. Rome: Ugo Bozzi Editore. ISBN 978-88-7003-042-6.
Petrucci, Francesco; et al., ур. (2007). La Passione di Cristo secondo Bernini. Ediz. Italiano. Rome: Ugo Bozzi Editore. ISBN 978-88-7003-059-4.
Pinton, Daniel (2009). Bernini. I Percorsi Nell'arte. Ediz. Inglese. ATS Italia Editrice. ISBN 978-8-875-71777-3.
Scribner III, Charles (2014) [1991]. Gianlorenzo Bernini: Impresario of the Baroque (Revised изд.). New York: Carolus Editions. ISBN 978-1-503-01633-0.
Warwick, Genevieve (2012). Bernini: Art as Theatre. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-18706-9.
Wittkower, Rudolf (1955). Gian Lorenzo Bernini: The Sculptor of the Roman Baroque. London: Phaidon Press. ISBN 978-0-801-41430-5.

Спољашње везе

[1] „Bernini, Gian Lorenzo”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 29. 7. 2019.

[2] „Bernini”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 29. 7. 2019.

[3] „Bernini”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 29. 7. 2019.

[4] „Bernini”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Приступљено 29. 7. 2019.

[5] „Gian Lorenzo Bernini”. Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica. Приступљено 6. 12. 2012.

[6] Gallery.ca Архивирано 2010-03-31 на сајту Wayback Machine. Gale, Thomson (2004). „Gian Lorenzo Bernini”. Encyclopedia of World Biography. For list of Bernini's siblings, see Franco Mormando, Bernini: His Life and His Rome (Chicago: University of Chicago Press, 2011), pp. 2–3.

[7] Poséq, Avigdor W.G. „On Physiognomic Communication in Bernini”. Artibus et Historiae. 27.54 (2006). More correctly and more specifically, it was Pope Paul V who after first attesting to the boy Bernini's talent, famously remarked: 'This child will be the Michelangelo of his age,' as reported by Domenico Bernini (see F. Mormando, Domenico Bernini's Life of Gian Lorenzo Bernini, 2011, pp. 98 and 100.

[8] For the newly rediscovered bust of the Savior, see Pietro and Gian Lorenzo Bernini: Bust of the Savior. With an essay by Andrea Bacchi, New York: Andrew Butterfield Fine Arts, 2016. For the other collaborative works, see the 2017 Galleria Borghese exhibition catalogue, Bernini (eds. Andrea Bacchi and Anna Coliva [Milan: Officina Libraria, 2017), respectively pp. 38-41, 68-71, 48-53 and 28.

[9] Schama, Simon (2006). Simon Schama's Power of Art. London: BBC. стр. 111–125 — преко Print. Unfortunately Schama's popularizing version of Bernini's life, done for TV, is not always factually accurate, repeating old unsubstantiated legends.

[10] For a more nuanced, cautious discussion of the traditional hagiographic view of Bernini as "fervent Catholic" and of his art as simply a direct manifestation of his personal faith, see Mormando, "Bernini's Religion: Myth and Reality," pp. 60–66 of the Introduction to his critical, annotated edition, Domenico Bernini, The Life of Gian Lorenzo Bernini, University Park, Penn State U Press, 2011.See also the same author's article, 'Breaking Through the Bernini Myth' in the online journal, Berfrois, 11 October 2012: [1]

[11] Briggs, Martin S. „The Genius of Bernini”. The Burlington Magazine for Connoisseurs. 26.143 (1915): 197—202.

[12] Boucher, Bruce (1998). Italian Baroque Sculpture. Thames & Hudson (World of Art). стр. 134–42. ISBN 0500203075.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]