У првој фази слика у духу касне готике блиске поетичном сликарству сијенских мајстора Симонеа Мартинија и Луке да Монака.
После користи елементе раноренесансног ликовног израза.
Ремек-дело „Поклоњење краљева“ насликао је богатим хармонијама боја и топлим златним сјајем. Наративна композиција приказана је са много фантазије, а бројни детаљи су минуциозно изведени, као одећа краљева и њихове пратње.[2]
Од осталих његових дела највише се издвајају Полиптих фамилије Куаратеси, фреске у Орвиету, „Мајка Божја са Дететом“ у Пизи, Милану и Берлину и др.
