Ђаловића пећина

Ђаловића пећина (Пећина над вражијим вировима) је најдужа пећина у Црној Гори, до сада је истражено 10550 m [1].

Салагмит  ”Монолит” висина 18m
Мапа
Ђаловића пећина

Географски положај

На подручју оштине Бијело Поље, на западном делу Пештерске висорани смештена је један од најдужих пећина на Балканском полуострву, Ђаловића пећина. Ова пећина у народу позната је као Пећина над вражијим фировима због улаза који је смештен изнад котластих удубљења испуњених водом. Пећина је смештена у Ђаловића клисури, по којој је и добила име. Кроз клисуру протиче река Бистрица.[2]

Истражених 10.5km[1] пећине припада територији Црне Горе, али се процењује да ова пећина задире дубоко у утробу Пештерске висоревни са 200km неистражених канала.[3]

Археолошко налазиште

Спелеолошка истраживања Ђаловића клисуре и њене околине започета су 1987. године.  Те године откривен је један од најзначајних спелеолошких објеката у Југославији - Пећина над вражијим фировима.[2]

Испитани део састоји се од већег броја канала, ходника и дворана (Канал са језерима, Велики лавиринт, Велики канал, сплет канала који спајају горњи ниво са доњим). У пећини се налази 15 сталних језера и 20-30 периодичних.

У делу пећине ”Катедрала” налази се највећи салагмит  ”Монолит” чија је висина око 18m. Пећина поседује велики број пећинских украса различитих врста, облика и боја.[4]

Референцe

  1. ^ а б „Longest caves in Montenegro”. www.asak.org.rs. Приступљено 3. 3. 2023. 
  2. ^ а б „Najduze pecine u Jugoslaviji - Pecina nad Vrazjim Firovima (> 10550 m)”. www.asak.org.rs. Приступљено 30. 11. 2019. 
  3. ^ M. Tadić, G. Nikolić, O. Grgurević (2012). Geografija za 9. razred osnovne škole. Podgorica: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva. 
  4. ^ „Speleoloski odsek Beograd SOB”. www.speleoserbia.com. Архивирано из оригинала 26. 03. 2016. г. Приступљено 30. 11. 2019.