Ђавоље грло је пећина у Бугарској и налази се око 1,5 километара северно од села Триграда у Триградској клисури на Родопу у близини града Девину.
Име је добила по изгледу некадашњег улаза који подсећа на ђавољег главу.
Археологија
Настала је као последица дугогодишњег наслага слојева земље. Позната је по мноштвом подземних вода којима обилује.
У главној дворани пећине налази се водопад. Дворана је дугачка 110 метара, широка 40 и висока 35 метара. Пећински водопад висок 42 метара и као такав други је по величини у Европи.[1]
Пећина је дуга 1000 метара али је за туристе доступна дужина од 350 метара.
Велики потковичар је највећа врста из рода потковичара у Европи. Боја крзна код одраслих јединки је са леђне стране смеђа до сивосмеђа, често са жућкастим или црвенкастим примесама. Са трбушне стране крзно је мало светлије сиво-беле боје. Насељава топлије брдско-планинске области, шибљаке, пашњаке, воћњаке. Једе гундеље, балегаре, ноћне лептире, двокрилце и опнокрилце. Женка рађа једног младунца од краја јуна до краја јула. Највећа забележена дужина живота код ове врсте износила је 30,5 година.
Мали потковичар је најмања врста из рода и породице потковичара у Европи. Боја крзна код одраслих јединки је са леђне стране смеђа или смеђежута, а са трбушне стране је сиво-беле боје. Насељава брдскопланинске области до 2000 м. У Србији је чест у спелеолошким објектима, рудницима, по таванима запуштених кућа и салаша. Једе углавном мале двокрилце, опнокрилце и мале ноћне лептире. Женка рађа једног младунца од средине јуна до средине јула. Младунци постају самостални са 6 недеља старости. Највећа забележена дужина живота код ове врсте износила је 21 годину.
Дугопрсти вечерњак је средње крупан слепи миш. Боја крзна са леђне стране је сива до сивосмеђа, а са трбушне је сивобела. Дугопрсти вечерњак настањује скоро искључиво крашке области, са воденим стаништима, око река и језера. Женке рађају младунце од почетка до краја маја. Са око 18 дана старости младунац може да лети. Хране се мушицама, воденим стеницама, а у мањем обиму ноћним лептирима и опнокрилцима и ситним рибицама.
Дугокрили љиљак је слепи миш средње величине. Боја крзна на леђима је сивосмеђа до тамносива. Са трбушне стране боја крзна је мало светлија. Углавном живи у медитеранским пределима са различитим стаништима. Младунци се рађају од средине јуна до почетка јула. Храни се углавном малим инсектима. Највећа дужина живота износила је 16 година.[3]
У пећини током зиме борави више од 35 000 јединки.
Легенда
На основу легенде, древни грчки јунак Орфеј сишао је у подземни свет пећине како би пронашао Еуридку.
