Zdravstveni informacioni sistem

Zdravstveni informacioni sistem (skraćeno ZIS) je „organizacija ljudi, mašina i metoda koje uzajamno deluju u cilju obezbedenja neophodnih podataka i informacija o zdravstvenom stanju stanovništva u svrhu planiranja i upravljanja u zdravstvu.[1]

Po svojoj suštini ZIS je informaciona slika zdravstvenog sistema, nastala kao proizvod brojnih funkcija integrisanih komunikacioni računarski sistem za razmenu informacija u procesu zdravstvene zaštite, ćiji su korisnici (svi) zdravstveni radnici i (svi) korisnici zdravstvene zaštite. U tom smislu zdravstvenim informacionim sistemima, je nastao sa ciljem da pomogne u rešavanju osnovnih problema u zdravstvu i savremenoj medicini uopšte, zasnovanih na prikupljanju, manipulisanju, obradi i korišćenju podataka koji se svakodnevno u velikim količinama gomilaju u obimnoj dokumentaciji zdravstvenih organizacija.[2]

Definicija SZO

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije — „zdravstveni informacioni sistem (ZIS) je deo opšteg informacionog sistema i podrazumeva mehanizam za prikupljanje, obradu, analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovodenje zdravstvene zaštite, ali i za istraživanja i organizaciju u zdravstvu".[3]

Nivoi i tipovi ZIS

Nivoi

Zdravstveni informacioni sistem se javlja u više nivoa počev od globalnog do i lokalnom, i može biti:

  • Internacionalni
  • Nacionalni
  • Regionalni
  • Institucionalni.[1]
Tipovi
  • Strateški informacioni sistem
  • Taktički informacioni sistem
  • Operacionalni informacioni sistem.[1]

Namena i zadaci

Namena zdravstveno-informatičke delatnosti (u zdravstvenoj i medicinskoj oblasti) je:

  • organizacija, racionalizacija i funkcionisanje zdravstvene službe na optimalan način,
  • poboljšanje kvaliteta medicinskog rada,
  • obezbeđenje tačne, potpune i blagovremene informacije i
  • smanjenje troškova zdravstvene zaštite.

Zdravstveni informacioni sistem je funkcionalni entitet unutar zdravstvene službe kao celine, i zato on ne može da opstatiti sam za sebe već namenjen kao sredstvo u svakodnevnom radu, u istraživanjima i u upravljanju zdravstvenim ustanovama.

Komponente

Osnovne komponenle jednog zdravstvenog informacionog sistema su:

  • kadrovi (organizatori, planeri, dizajneri, menadžeri, programeri, operateri, korisnici),
  • tehnička baza (hardvar),
  • programska podrška (softvare).

Uloga korisnika u ZIS

U sistemu se kreiraju različite uloge kako bi svaki korisnik u sistemu imao pristup tačno određenim funkcionalnostima, pristup tačno određenim podacima i dozvolu za obavljanje određenog tipa radnje u zavisnosti od radnih zadataka koje obavlja. Svakom korisniku u sistemu se dodeljuje bar jedna uloga u sistemu.

Dodelom uloga, svaki korisnik kad se najavi u sistem, ima personalizovan pogled i dozvoljen mu je pristup samo onim funkcionalnostima definisanim prema dodeljenim ulogama. Primeri uloga:

  • Superadministrator
  • Administrator zdravstvene ustanove
  • Direktor zdravstvene ustanove
  • Uloga specijaliste
  • Uloga izabrani lekar
  • Operator u ambulanti
  • Operator u Call-centru
  • Farmaceut

Vrste dokumentacija u zdravstvenom sistemu

Vrste dokumentacija u sistemu zdravstvene zaštite su:

Zdravstvena dokumentacija

Zdravstvenu dokumentaciju čine svi dokumenti koji sadrže medicinske podatke (istorija bolesti, zdravstveni karton i dr.) kao i dokumentacija medicinske literature.

Dokumentacija u zdravstvu

Ovu dokumentaciju čine svi ostali dokumenti opšteg tipa koji se odnose na administrativno-finansijske podalke, kadrove i slično.

Vrste zdravstvenih informacija

Zdravstvene informacije potiču iz različitih izvora sistema i prolaze kroz različite procedure obrade. One obuhvataju:

  • informacije iz zdravstvene (medicinske) dokumentacije,
  • izveštaja o zdravstvenom radu,
  • demografske podatke i podatke o zdravstvenom stanju stanovništva,
  • zdravstvenu statistiku,
  • medicinskih istraživanja i
  • druge izvore.

Tip informacija

Osnovni tipovi zdravstvenih informacija su:

Primarne zdravstvene informacije

One nastaju direktnim kontaktom pacijenta i lekara, pacijenta i medicinske sestre, pacijenta i službenika u zdravstvenom osiguranju i sl. i nastaju u toku svakodnevnog rada u zdravstvenoj zaštiti

Sekundarne zdravstvene informacije

One se izvode agregiranjem primarnih zdravstvenih informacija. One su neophodne zdravstvenim radnicima u njihovom svakodnevnom stručnom radu (npr informacije o urađenim dijagnostičkim i terapijskim postupcima, za nadzor i evaluaciju programa zdravstvene zaštite od strane službenika u zdravstvenom osiguranju za potrebe finansiranja zdravstvene zaštite, za analizu zdravstvenog stanja stanovništva...

Naučne i stručne medicinske informacije

One nastaju od primarnih i sekundarnih informacija kao i od informacije iz drugih naučnih disciplina. Predslavljaju osnovu za dalji razvoj i unapređenje medicine i zdravstvcnc zaštite.

Primena

Primena informatike u zdravstvu posebnu, specifičnu namenu: u funkciji:

  • Vođenja zdravstvene i medicinske dokumentacije — trajnt (doživotnt) elektronske kolekcija zdravstvenih informacija o individualnom korisniku – od rođnja do smrti, koju formiraju ovlašćeni zdravstveni radnici, a koja može biti distribuirana na brojnim odgovarajućim mestima u odrđenom obliku.
  • Medicinskoj edukaciji.

Izvori

  1. ^ а б в Jelena Marinković Zdravstveni informacioni sistem Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2015) Institut za mnedicinsku statistiku i informatiku januar, 2008
  2. ^ Jack Smith, in: Health Management In formation Systems – a handbook for decision makers. Oxford University Press, 2000.
  3. ^ WH O (2000) Guidance on Needs Assessment for National Health Information Systems Development.

Literatura

  • Marinković J, Simić S, Božović Z, Dačić M, Kocev N. Mali rečnik informatike u medicini i zdravstvu. Srp Arh Celok Lek 1995; 123 Suppl 2: 42-49.

Spoljašnje veze

Zdravstveni informacioni sistem на Викимедијиној остави.