Xg antigen je otkriven na površini eritrocita tek 1962.[1][2] Prepoznali su ga istraživači MRC Blood Group Unit.[3]
PBDX gen koji kodira ovaj antigen nalazi se na kratkom kraku X hromosoma.[4][5][6]
Budući da muškarci normalno imaju samo jedan X hromosom označavaju se kao hemizigoti (u smislu “poluzigoti”). S obzirom na to da žene imaju dve kopije gena i mogu biti heterozigotne za prisustvo ili odsustvo funkcionalne varijante gena, one mogu (u procesu lionizacije, tj. deaktiviranja jednog X hromosoma) ispoljiti prisustvo odgovarajućeg (Xg) proteina na samo nekim od njihovih crvenih krvnih zrnaca.[7]
Reference
- ^ Tippett P., Ellis N. A. (1998): The Xg blood group system: a review. Transfus. Med. Rev., 12 (4):233–257.
- ^ Elsevier: Article Locator Error - Article Not Recognized
- ^ Mann J. D., Cahan A., Gelb A. G., Fisher N., Hamper J., Tippett P., Sanger R., Race R. R (1962): A sex-linked blood group. Lancet, 279:8.
- ^ Ellis N. A., Tippett P., Petty A. et al. (1994): PBDX is the XG blood group gene. Nat. Genet., 8 (3): 285–290.
- ^ Lindsten J. et al. (1963): Evidence that the Xg blood group genes are on the short arm of the X chromosome. Nature, 197 (4868): 648–649.
- ^ Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čoveka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-2-1.
- ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-3-8.
- ^ Harrison et al. (1977): Human biology – An introduction to human evolution, variation, growth and ecology. Oxford University Press, Oxford. ISBN 0-19-851164-X.. ISBN 0-19-851165-8.
Vidi još