Viktor Radun (Teon) (Skoplje, SFR Jugoslavija, R. Makedonija, 18. novembar 1965) književnik je, filozof, ekonomista, futurolog i prevodilac. Profesor je na Fakultetu za primenjenu ekologiju pri univerzitetu Metropolitan u Beogradu. Živi u Novom Sadu. Piše poeziju, prozu, eseje i kritike. Bavi se filozofijom i futurologijom (studije budućnosti).[1]
Magistrirao je 2003. godine na Ekonomskom fakultetu u Subotici, na temu Konkurentske inteligencije kao faktora konkurentnosti u međunarodnom poslovanju, a doktorirao 2006. godine na Fakultetu za menadžment u Novom Sadu na temu primene Konkurentske inteligencije (Konkurentski intelidžens, engleski: Competitive Intelligence) kao sistema za upravljanje znanjem u oblasti visokog obrazovanja u Srbiji.
Radi kao profesor na Fakultetu za primenjenu ekologiju "Futura"[2] pri univerzitetu Metropolitan[3] u Beogradu gde predaje više predmeta iz oblasti ekologije, ekonomije i menadžmenta.
Piše poeziju, prozu, eseje i kritike. Objavljuje u književnoj periodici. Bavi se filozofijom, studijama budućnosti i istraživanjem duhovnih učenja Istoka i Zapada.
Preveo sa engleskog jezika 25 knjiga iz oblasti književnosti, ekonomije, menadžmenta i filozofije.[1]
Učestvovao u projektima i brojnim domaćim i međunarodnim konferencijama i napisao veći broj naučnih radova iz oblasti menadžmenta, marketinga, globalne ekonomije.[1]
Poslednjih desetak godina bavi se proučavanjem humanizma, transhumanizma i uticajem novih tehnologija u okviru Četvrte industrijske revolucije[4] (Veštačka inteligencija - VI, nanotehnologija, neurotehnologije, biotehnologije, Internet stvari, Virtuelna realnost, Augmentativna realnost i dr.) na transformaciju ekonomije, ljudskog društva i samog čoveka u budućnosti.
Prevodi sa engleskog i makedonskog na srpski jezik i obrnuto.
Objavio 11 autorskih knjiga, 8 udžbenika, 66 naučnih i stručnih radova i preko 60 eseja, kritika, prikaza i recenzija. Preveo je preko 30 knjiga sa engleskog jezika.
Poezija mu je prevođena na engleski, španski, ruski, rumunski, makedonski, slovenački i bugarski jezik.
Zastupljen u antologiji savremene srpske poezije "Figure u tekstu - gradovi u fokusu" ("Koraci", Kragujevac, 2019)[5] i u antologiji - panorami "Pesnici Novog Sada", prir. Zoran Đerić (Društvo novosadskih književnika, Novi Sad, 2020)[6].
Priredio književnu antologiju "Kuća od kamena i sunca" zajedno sa Raletom Nišavićem (Bistrica, Novi Sad, 2019).
Knjiga "Konkurencija na nišanu" (Hesperia edu: sada Hera edu[7], Beograd, 2008) je prva knjiga - monografija - o Konkurentskoj inteligenciji (Konkurentski intelidžens, engleski: Competitive Intelligence) u Srbiji i regionu.
Knjiga "Transhumanizam, budućnost bez ljudi" ("Pešić i sinovi"[8], Beograd, 2018) predstavlja prvu integralnu knjigu - monografiju - o transhumanizmu u Srbiji i u regionu. Ova knjiga je ušla u širi izbor za nagradu "NIkola Milošević" za 2018. godinu.