Vermilionska ptica

Vermilionska ptica

Vermilionska ptica (kineski: 朱雀 Zhūquè) jedan je od Četiri simbola kineskih sazvežđa. Prema kazivanju Vu Singa, taoističkog petoelementnog sistema, ona predstavlja elemenat vatre, pravac juga i godišnje doba leta. Zbog toga se ponekad naziva Vermilionska ptica juga (kineski: 南方朱雀, Nán Fāng Zhū Què). Ona je poznata kao Džućue na kineskom, Suzaku na japanskom, Džudžak na korejskom i Ču Tuok na vijetnamskom. Ona je opisana kao crvena ptica koja podseća na fazana s petobojnim perjem i večno je prekrivena plamenom. Često se pogrešno poistovećuje sa Fenghuangom zbog sličnosti u izgledu, ali njih dvoje su različita bića.[1] Fenghuang je legendarni vladar ptica koji je povezan sa kineskom caricom na isti način na koji se zmaj povezuje sa carem, dok je Vermilionska ptica mitološko duhovno stvorenje kineskih sazvežđa.

Sedam pominjanja Vermilionske ptice

Kao i kod ostala tri Simbola, postoji sedam astroloških „kuća” Vermilionske ptice (položaja Meseca). Imena i određujuće zvezde su:[2][3]

Br. kuće. Ime (pinjin) Prevod Određujuća zvezda
22 (Jǐng) Izvor μ Gem
23 (Guǐ) Duh θ Cnc
24 (Liǔ) Vrba δ Hya
25 (Xīng) Zvezda α Hya
26 (Zhāng) Proširena mreža υ¹ Hya
27 (Yì) Krila α Crt
28 (Zhěn) Bojna kola γ Crv

Priroda simbola

Vermilionska ptica na kapiji mausolejskog kompleksa Han dinastije.

Vermilionska ptica je elegantna i plemenita po izgledu i ponašanju, sa perjem u mnogo različitih vermilionskih nijansi. Ona je vrlo selektivna u pogledu toga jela i gneždenja.

Zvezde

Četiri simbola Kuća (kinesko ime) Romanizacija Prevod Asterizam (kinesko ime) Romanizacija Prevod Zapadno ime zvezde Kinesko ime zvezde Romanizacija Prevod
Vermilionska ptica sa juga

(南方朱雀)

Guǐ Duh 外廚 Wàichú Spoljašnja kuhinja
2 Hya 外廚一 Wàichúyī 1. zvezda
3 Hya / HD 74395 外廚二 Wàichúèr 2. zvezda
14 Hya 外廚三 Wàichúsān 3. zvezda
Liǔ Vrba Liǔ Vrba[4]
δ Hya
柳宿一 Liǔxiùyī 1. zvezda
柳宿距星 Liǔxiùjùxīng Odvojena zvezda
柳宿西头第三星 Liǔxiùxītoudìsānxīng 3. zvezda na gornjem zapadu
玉井西北星 Yùjǐngxīběixīng Zvezda na severozapadu sazvežđa Tri zvezde
Tong
鹑火星 Chúnhuǒxīng Feniks
σ Hya 柳宿二 Liǔxiùèr 2. zvezda
η Hya 柳宿三 Liǔxiùsān 3. zvezda
ρ Hya 柳宿四 Liǔxiùsì 4. zvezda
ε Hya 柳宿五 Liǔxiùwǔ 5. zvezda
ζ Hya 柳宿六 Liǔxiùliù 6. zvezda
ω Hya 柳宿七 Liǔxiùqī 7. zvezda
θ Hya 柳宿八 Liǔxiùbā 8. zvezda
Xīng Zvezda Xīng Zvezda[5]
α Hya
星宿一 Xīngxiùyī 1. zvezda
星宿距星 Xīngxiùjùxīng Odvojena zvezda
星宿中央大星 Xīngxiùzhōngyāngdàxīng Velika zvezda u centru
τ1 Hya 星宿二 Xīngxiùèr 2. zvezda
τ2 Hya 星宿三 Xīngxiùsān 3. zvezda
ι Hya 星宿四 Xīngxiùsì 4. zvezda
26 Hya 星宿五 Xīngxiùwǔ 5. zvezda
27 Hya 星宿六 Xīngxiùliù 6. zvezda
HD 82477 & HD 82428 星宿七 Xīngxiùqī 7. zvezda
Zhāng Proširena mreža Zhāng Proširena mreža[6]
υ1 Hya 張宿一 Zhāngxiùyī 1. zvezda
λ Hya 張宿二 Zhāngxiùèr 2. zvezda
μ Hya 張宿三 Zhāngxiùsān 3. zvezda
HD 87344 張宿四 Zhāngxiùsì 4. zvezda
κ Hya 張宿五 Zhāngxiùwǔ 5. zvezda
φ Hya 張宿六 Zhāngxiùliù 6. zvezda
Krila Krila[7][8]
ν Hya 翼宿五 Yìxiùwǔ 5. zvezda
HD 100307 翼宿十八 Yìxiùshíbā 18. zvezda
HD 96819 翼宿十九 Yìxiùshíjiǔ 19. zvezda
χ1 Hya 翼宿二十 Yìxiùèrshí 20. zvezda
HD 102620 翼宿二十一 Yìxiùèrshíyī 21. zvezda
HD 103462 翼宿二十二 Yìxiùèrshíèr 22. zvezda
Zhěn Bojna kola 青丘 Qīngqiū Zeleni breg[9]
β Hya
青丘一 Qīngqiūyī 1. zvezda
土公西星 Tǔgōngxīxīng Zvezda na zapadu sazvežđa Zida
HD 103596 青丘二 Qīngqiūèr 2. zvezda
17 Crt[10] 青丘三 Qīngqiūsān 3. zvezda
HD 100393 青丘四 Qīngqiūsì 4. zvezda
ξ Hya 青丘五 Qīngqiūwu 5. zvezda
ο Hya 青丘七 Qīngqiūqī 7. zvezda
軍門 Jūnmén Bojna kola HD 104309 軍門一 Jūnményī 1. zvezda

Popularna kultura

  • U mobilnoj igri Zagonetke & Zmajevi, Vermilionska ptica predstavljena je kao lepa, krilata žena nalik na feliks, koja upravlja snagom plamena, poznata kao „utelovljenje Suzaku Lejlana”.
  • U seriji Bejblejd, Vermilionska ptica se naziva Drejnzer.
  • U filmu B-Daman Fajerblast, glavni protagonista Kejmon Godajov B-daman nazvan je Drajv Garuburn, čija B-životinja Vermilionska ptica sa juga.
  • U seriji Digimon, Džućaomon je dizajniran po njoj.
  • U seriji Fušigi Jugi, putovanje Mijake Juki u Univerzum četiri boga obuhvata njen preobražaj u sveštenicu od Suzakua. Bog je prikazan kao ptica u većem delu serije, samo nekoliko poslednjih epizoda prikazuju ga u humanoidnom, krilatom obliku.
  • U video-igri Finalna fantazija Tip-0 Vermilionska ptica je ime jednog od četiri kristala orijenta, koji predstavlja Dominion Rubruma.
  • U video-igri Finalna fantazija XI Suzaku je jedan od Bogova u Tuliji, zoni završne igre uvedenoj u ekspanziji Uspona Zilarta.
  • U video-igri Finalna fantazija XIV Suzaku je jedan od okrilja predstavljenih tokom drugog širenja igre, Stormblad.
  • U filmu Gamera 3: Osveta Irisa, za čudovište Ajris je u jednom trenutku predloženo da bude Vermilionska ptica.
  • U seriji Ju Ju Hakušo, Suzaku je u humanoidnom obliku prikazan kao vođa grupe iz podzemlja Četiri zveri.
  • U Sanrajzovoj anime seriji Kod Gias, jedan lik se zove Suzaku Kururugi.
  • U video-igri Nioh, postoji feniks duha čuvara nazvan Suzaku koji će oživeti igrače nakon smrti aktiviranjem njihovog životnog oružja. Jednom kada se životno oružje iscrpi, igrač se vraća jednim pogotkom.
  • U Tokijskom Madžinu Vermilionska ptica ima nosača koje je lik poznat kao Mari Kler.
  • U Kemono prijateljima, Vermilionska ptica je antropomorfirana zajedno sa ostala četiri kineska simbola.
  • U Jami no Macuej, Vermilionska ptica, poznata samo kao Suzaku, pojavljuje se kao šikigami koji saziva Asato Cuzuki
  • U Overvočovom događaju kineske Nove godine (Godina psa), Mersi, jedan od pomoćnih junaka igre, ima kozmetičku kožu baziranu na Vermilionskoj ptici.
  • U filmu Svet veštine rata: Magle Pandarije, Vermilionska ptica je korišćena kao glavna inspiracija za stvaranje Či-đia, Crvenog ždrala.
  • U Sekiru, nadogradnji protetskog alata napunjenog kišobrana (engl. Loaded Umbrella), Suzakov lotusni kišobran je crveni štit koji štiti igrača od povreda vatrom.
  • U laganoj romantičnoj seriji Slaš Dog, jedna od heroina i ljubavnica glavnog junaka, Suzaku Himejima, moćna je šintoska sveštenica i domaćin Vermilionske ptice.

Vidi još

Reference

  1. ^ Strassberg, Richard. A Chinese Bestiary. ISBN 978-0520218444. 
  2. ^ „The Chinese Sky”. International Dunhuang Project. Архивирано из оригинала 2015-11-04. г. Приступљено 2011-06-25. 
  3. ^ Sun, Xiaochun (1997). Helaine Selin, ур. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Kluwer Academic Publishers. стр. 517. ISBN 0-7923-4066-3. Приступљено 2011-06-25. 
  4. ^ „AEEA (Activities of Exhibition and Education in Astronomy) 天文教育資訊網 2006 年 5 月 28 日”. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 24. 08. 2020. 
  5. ^ „AEEA (Activities of Exhibition and Education in Astronomy) 天文教育資訊網 2006 年 5 月 29 日”. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 24. 08. 2020. 
  6. ^ „AEEA (Activities of Exhibition and Education in Astronomy) 天文教育資訊網 2006 年 5 月 30 日”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 24. 08. 2020. 
  7. ^ „AEEA (Activities of Exhibition and Education in Astronomy) 天文教育資訊網 2006 年 5 月 31 日”. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 24. 08. 2020. 
  8. ^ 夢之大地 @ 國立成功大學 WebBBS DreamLand @ National Cheng Kung University WebBBS System
  9. ^ „AEEA (Activities of Exhibition and Education in Astronomy) 天文教育資訊網 2006 年 7 月 22 日”. Архивирано из оригинала 25. 02. 2021. г. Приступљено 24. 08. 2020. 
  10. ^ the star is actually located in the constellation Hydra

Literatura

Spoljašnje veze