Vanilla planifolia је врста рода Vanilla из породице орхидеја (Orchidaceae). Води порекло из Мексика и тропских делова Централне Америке и једна је од основних комерцијалних врста за производњу ваниле као зачина (због високог садржаја ванилина у плодовима). Научно име врсти је дао 1808. године британски ботаничар Хенри Чарлс Ендрјуз. Позната је и као равнолиста ванила и западноиндијска ванила.
Први који су користили ванилу у исхрани били су мексички Тотонаци, а Европљани се по први пут сусрећу са овом биљком након освајања Ернана Кортеза, почетком XVI века.
Стабло ваниле је зелено и из њега директно избијају дугуљасти, глатки и меснати листови. Биљка цвета током пролећа и почетком лета. Цветови су груписани у гроздове, сваки цвет је величине око 5−6 цм у пречнику, зеленкасто-жутих листића цветног омотача. Врста је самооплодна. Цветови су отворени свега један дан у свом животном веку, и у том периоду неопходно је извршити опрашивање уколико се желе плодови. У природи, опрашивачи су колибри који се хране цветним нектаром, и једна врста пчела, а природним путем опраши се тек један од сто цветова. У условима планташког узгоја ове врсте опрашивање се врши вештачким путем. Сваки цвет који не буде опрашен се суши и опада.
Плодови се развијају искључиво на одраслим биљкама које су у просеку дуже од 3 метра. Плод је издужена танка чахура дужине између 15 и 23 цм, која сазрева неких 5 месеци након цветања. Зелени плод је сличан мањим бананама. Након бербе плодови се суше и ферментишу, а што је процес ферментације дужи то је концентрација етерских уља у плоду већа. Из плодова ваниле добија се зачинска ванила.
^Reinvestigation of vanillin contents and component ratios of vanilla extracts using high-performance liquid chromatography and gas chromatography. Scharrer A and Mosandl A, Deutsche Lebensmittel-Rundschau, 2001, volume 97, number 12, pages 449-456, INIST:14118840
.jpg)
