Valabhaj Patel
Puno ime	Vallabhbhai Patel
Ime po rođenju	Vallabhbhai Jhaverbhai Patel
Datum rođenja	(1875-10-31)31. oktobar 1875.
Mesto rođenja	Nadiad  Britanska Indija
Datum smrti	15. decembar 1950.(1950-12-15) (75 god.)
Mesto smrti	Bombaj  Indija
Uzrok smrti	srčani udar
Zanimanje	advokat, političar, aktivista, borac za slobodu
Mandat	1. zamenik premijera Indije
Politička stranka	Indijski nacionalni kongres

Valabhaj Džaverbhaj Patel^[1][2] (31. oktobar 1875 – 15. decembar 1950), popularno poznat kao Sardar Patel, bio je indijski političar. On je bio prvi potpredsednik indijske vlade. Patel je bio advokat, viši vođa Indijskog nacionalnog kongresa i jedan od tvoraca Republike Indije, koji je igrao vodeću ulogu u borbi zemlje za nezavisnost i vodio je njenu integraciju u jedinstvenu, nezavisnu naciju.^[3] U Indiji i drugde često su ga zvali Sardar, što znači „poglavar” na hinduskom, urdu i persijskom jeziku. Delovao je kao ministar unutrašnjih poslova za vreme političke integracije Indije i Indo-pakistanskog rata 1947.^[4]

Patel je odrastao u ruralnom okruženju države Gujarat.^[5] Bio je uspešan advokat. Potom je organizovao seljake iz Kede, Borsada i Bardolija u Gujaratu u nenasilnoj građanskoj neposlušnosti protiv Britanskog Raža, postajući jedan od najuticajnijih vođa u Gujaratu. Postavljen je za 49. predsednika Indijskog nacionalnog kongresa, pri čemu je organizovao stranku za izbore 1934. i 1937. godine, istovremeno promovišući Avgustovski pokret.

Kao prvi ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik indijske vlade, Patel je organizovao pomoć za izbeglice koje su bežale u Pandžab i Delhi iz Pakistana, i radio na obnovi mira. Predvodio je zadatak kovanja ujedinjene Indije, uspešno integrišući u novonezavisnu naciju one britanske kolonijalne pokrajine koje su „dodeljene” Indiji.^[6] Pored provincija koje su bile pod direktnom britanskom vlašću, oko 565 kneževskih država koje su imale samoupravu pod britanskim sizerenstvom oslobođeno je Indijskim aktom o nezavisnosti iz 1947. Preteći vojnom silom, Patel je ubedio gotovo svaku kneževsku državu da se pridruži Indiji. Njegova posvećenost nacionalnoj integraciji u novoj nezavisnoj zemlji bila je totalna i beskompromisna, zaradivši mu nadimak „gvozdeni čovek Indije”.^[7] On je takođe je upamćen kao „zaštitnik indijskih državnih službenika” zbog uspostavljanja modernog sveindijskog sistema službe. Nazivaju ga i „ujedinjevačem Indije”.^[8] Kip jedinstva, najviša statua na svetu, posvećena mu je 31. oktobra 2018. godine. Ona je visoka oko 182 m.^[9]

Septembra 1917, Patel je održao govor u Borsadu, ohrabrujući Indijce širom zemlje da potpišu Gandijevu peticiju kojom se zahteva od Britanije svaraj – samouprava. Mesec dana kasnije, on se prvi put susreo sa Gandijem na Gudžaratskoj političkoj konferenciji u Godri. Na Gandhijevo ohrabrenje, Patel je postao sekretar Gudžarat sabe, javnog tela koje će postati gudžaratski ogranak Indijskog nacionalnog kongresa. Patel se sada energično borio protiv veta – prisilnog služenja Indijaca Evropljanima – i organizovao napore za pomoć nakon kuge i gladi u Kedi.^[10] Britanske vlasti su odbile molbu seljaka Kheda za izuzeće od poreza. Gandi je podržavao vođenje borbe tamo, ali nije mogao sam da je vodi zbog svojih aktivnosti u Čamparanu. Kada je Gandi zatražio gudžaratskog aktivistu da se potpuno posveti zadatku, Patel se prijavio kao dobrovoljac, na veliko Gandijevo oduševljenje.^[11] Iako je odluka doneta na licu mesta, Patel je kasnije rekao da je njegova želja i posvećenost došla nakon intenzivnog ličnog razmišljanja, jer je shvatio da će morati da napusti karijeru i materijalne ambicije.^[12]

Valabhaj Patel на Викимедијиној остави.