U ovom trenutku Jejl pohađa nešto preko 11 000 studenata, od čega oko 5 000 studenata osnovnih studija i nešto više od 6 000 postdiplomaca i studenata specijalizovanih škola (pravni fakultet, medicinski, itd)[8]. Konkurencija za upis na osnovne studije na Jejlu izuzetno je velika, tako da je školske godine 2008-2009 primljeno svega 9% prijavljenih kandidata[9] Školarina na osnovnim studijama iznosi 35 000 dolara godišnje, dok se smeštaj plaća još 10 000 dolara godišnje. Finansijsku pomoć od univerziteta prima više od 40% studenata osnovnih studija[9]. Imovina univerziteta koja uključuje i zadužbine procenjena je na vrednost od 20,8 milijardi dolara u 2013. godini, i po tome je drugi univerzitet u svetu.[10]
Postdiplomske studije na Jejlovoj Školi za postdiplomske studije nauka i umetnosti (engl.Graduate School of Arts and Sciences) koštaju 31 500 dolara godišnje[11]. Međutim, svi studenti doktorskih studija primaju stipendiju koja pokriva celokupnu školarinu, kao i troškove života u iznosu od najmanje 25 000 dolara godišnje i zdravstveno osiguranje.[11]
Između ostalog, Jejl poseduje jednu od najvećih akademskih biblioteka na svetu, sa preko dvanaest miliona jedinica knjiga i časopisa i preko deset miliona jedinica na mikrofilmu.[9] Jejl je jedan je od univerziteta osnivača Asocijacije američkih univerziteta koja je formirana 1900. godine. 51 dobitnik Nobelove nagrade je na neki način povezan sa ovim univerzitetom, bilo kao profesor, student ili osoblje univerziteta. Na Jejlu su studirale mnoge poznate ličnosti, između ostalih pet američkih predsednika, 19 američkih sudija Vrhovnog suda, nekoliko šefova stranih država i dr. Škola prava ovog univerziteta je najselektivnija pravna škola u SAD.[12]
Istorija
Prvi počeci osnivanja univerziteta sežu još od 9. oktobra1701. godine kada je generalni sud kolonije Konektikat usvojio „akt o slobodi izgradnje koledža”, u nastojanju da se stvori instituciju u kojoj bi se obrazovali budući ministri i vođe za potrebe Konektikata. Ubrzo nakon toga, grupa od deset ministara se sastala u Branfordu, kako bi dogovorili otvaranje prve biblioteke buduće škole. Ta grupa ljudi, predvođena Džejms Pirpontom, danas je poznata kao grupa „osnivača” univerziteta Jejl.[13] Škola je prvobitno nazvana „Collegiate School” a otvorena je u domu njenog prvog rektora Abrahama Pirsona,[14] u gradu Kilingvort (sadašnjem Klintonu). Škola je premeštana prvo u Sejbruk, a zatim i u Vetersfild, da bi konačno 1718. godine bila premeštena u Nju Hejven, gde se univerzitet i danas nalazi.
Godine 1718, po nalogu tadašnjeg rektora Samjuela Endrua ili guvernera kolonije Gurdona Saltonstala, Koton Mader je kontaktirao uspešnog privrednika iz Velsa (Elajhu Jejl) sa ciljem da pruži finansijsku pomoć u izgradnji nove zgrade za koledž. Na osnovu ubeđivanja Džeremaje Damera, Jejl, koji je bogatstvo stekao kroz trgovinu dok je živeo u Indiji, donirao je devet bala robe nakon čije prodaje je skupljeno više od 560£, što je bio značajan iznos u to vreme. Osim toga, Jejl je takođe donirao i 417 knjiga i portret kralja Džordža I. Koton Mader je u znak zahvalnosti dobročinitelju škole predložio da škola promeni ime u Jejl koledž, te su se nadali da će se time povećati šansa za još jednu veliku donaciju za koledž ili za njegovu zaostavštinu. U vreme promene naziva škole, Elajhu Jejl je bio odsutan na putu u Indiju sa kojeg se više nikada nije vratio.
Kao jedini koledž u to doba u Konektikatu, na Jejlu su se obrazovali uglavnom sinovi tadašnje elite. Tokom tog perioda, Univerzitet Harvard je bio karakterističan po stabilnosti i zrelosti svojih studenata, dok je na drugoj strani Jejl bio poznat po mladosti i revnosti.[15]
Zbog naglaska na klasičnom, došlo je formiranja niza privatnih studentskih društava, čiji se član moglo postati samo po pozivu. Društva su nastala pre svega kao forumi za diskusije o stipendijama, književnosti i politici. Prve takve organizacije koje su raspravljale o društvu su bile: Krotonija iz 1738. godine, Linonija iz 1753. godine i Braća u jedinstvu iz 1768. godine.[16]
Kampus
Centralni kampus Univerziteta Jejl se nalazi u centru Nju Hejvena i zauzima površinu od 1,1 km2. Dodatnih 2,0 km2 površine uključuje i golf teren za obuku i park prirode koji se nalazi u ruralnom Konektikаtu i Hors Ајlandu.
Univerzitetski kampus je u velikoj meri poznat po građevinama izgrađenim u Кolegiјatskom gotičkom stilu,[17] kao po i nekoliko kultnih modernih građevina kao što su: Umetnička galerija,[18] Centar za britansku umetnost, zgrada umetnosti i arhitekture i dr.
Unutar kampusa se nalaze i mnoge, pažnje vredne palate iz 19. veka smeštene duž Hilhaus avenije, za koju je Čarls Dikens prilikom svoje posete SAD 1840. godine rekao da je najlepša ulica u Americi. Najstarija zgrada u kampusu je dvorana Konektikаt, izgrađena 1750. godine u džordžijanskom stilu. U istom stilu su i zgrade Timoti Dvajt koledža, Pirson koledža i Davenport koledža podignute u periodu između 1929. i 1933. godine.
Značajnije nerezidencijalne građevine i znamenitosti kampusa su: Bjanek biblioteka retkih knjiga, Toranj Harknes, Kapela Batel, Osbornove memorijalne laboratorije, Pejn Vitnijeva gimnastička dvorana, Pibodi muzej prirodne istorije, Sterlingova medicinska sala, Sterlingova memorijalna biblioteka, Centar za britansku umetnost, Umetnička galerija i dr.
Članice univerziteta
Univerzitet Jejl se trenutno sastoji od 15 akademskih škola koje pružaju veliki izbor studijskih programa i jednog instituta. Članice univerziteta se mogu podeliti na glavne akademske komponente a to su: Jejl koledž (dodiplomski program), Fakultet za nauku i umetnost, i stručne škole.
Članice univerziteta su (sa godinom osnivanja):
^Nijedno od ovih društava se nije održalo do danas. U znak na ta društva, neka današnja društva nose te nazive kao što je Braća u jedinstvu sa Branford koledža.
Nissenbaum, Stephen, ed (1972). The Great Awakening at Yale College.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза). 263 pp.
Oren, Dan A. Joining the Club: A History of Jews and Yale, New Haven, Yale University Press, 1985.* Oviatt, Edwin. The Beginnings of Yale (1701–1726), New Haven, Yale University Press, 1916.
Pierson, George Wilson. Yale College, An Educational History (1871–1921), (Yale University Press, 1952); Yale, The University College (1921–1937), (Yale University Press, 1955)
Pierson, George Wilson. The Founding of Yale: The Legend of the Forty Folios, New Haven, Yale University Press, 1988.
Scully, Vincent et al., eds. (2004). Yale in New Haven: Architecture and Urbanism. New Haven: Yale University.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
Stokes, Anson Phelps. Memorials of Eminent Yale Men, 2 vols. New Haven, Yale University Press, 1914.