Transportni protein

Transportni proteini ili noseći proteini omogućavaju difuziju različitih molekula, dok kanalni proteini učestvuju u aktivnom prenosu jona, malih molekula, ili makromolekula, kao što su drugi proteini, kroz biološke membrane.[1] Noseći proteini su integralni/unutrašnji [2] membranski proteini. Oni permanentno postoje unutar membrane koju premoštavaju, i kroz koju transportuju supstance. Membranski transportni proteins pomažu u prenosu supstanci putem posredovane difuzije ili aktivnog transporta. Ti mehanizmi kretanja su poznati kao transport posredovan nosačem.[3] Svaki noseći protein je dizajniran da prepoznaje samo jednu supstancu ili jednu grupu veoma sličnih supstanci. Istraživanja su ustanovila korelacije između defekta specifičnih nosećih proteina i specifičnih bolesti.[4]

Reference

  1. ^ Sadava, David, et al. Life, the Science of Biology, 9th Edition. Macmillan Publishers. 2009. ISBN 978-1-4292-1962-4. стр. 119..
  2. ^ Cooper, Geoffrey (2009). The Cell: A Molecular Approach. Washington, DC: ASM Press. стр. 62. ISBN 9780878933006. 
  3. ^ Thompson, Liz A. Passing the North Carolina End of Course Test for Biology. American Book Company, Inc. 2007. ISBN 978-1-59807-139-9. стр. 97..
  4. ^ Sadava, David, Et al. Life, the Science of Biology, 9th Edition. Macmillan Publishers. 2009. ISBN 978-1-4292-1962-4. стр. 119..