Tenzidi ili surfaktanti su supstance koje snižavaju površinski naponvode u odnosu na vazduh ili u odnosu na graničnu površinu sa drugim supstancama.[1] Reč surfaktant potiče od engleskog naziva za površinski aktivne supstance - surface acting agent. Surfaktanti se primenjuju kao sredstva za čišćenje, a takođe i u tekstilnoj industriji kao sredstva za kvašenje, emulgaciju i omekšavanje.
Struktura i delovanje surfaktanata
Površinski aktivne supstance se u rastvoru raspoređuju tako da je njihova koncentracija na graničnoj površini veća od koncentracije u unutrašnjosti rastvora.[2] To omogućava njihova struktura koja se sastoji od hidrofobnog i hidrofilnog dela molekula. Hidrofobni deo je alifatski ugljovodonični lanac (ravan ili razgranat). Hidrofilni deo molekula ima afinitet prema vodi, a to može biti hidrofilna grupa npr. karboksilna, sulfatna, sulfonska, ortofosforna, amino grupa, sulfonamidna, itd. Pri povećanoj koncentraciji surfaktanta dolazi do formiranja submikroskopskih čestica (micele) u unutrašnjosti rastvora. Micele su izgrađene od nekoliko stotina molekula čiji su hidrofilni delovi okrenuti prema vodi, a hidrofobni lanci prema unutrašnjosti. Ova pojava omogućava solubiizaciju dve tečnosti koje se ne mešaju, tj. prividno povećanje rastvorljivosti. Npr. emulzija vode i ulja se može stabilizovati u prisustvu površinski aktivne supstance.
Svetska proizvodnja surfaktanata procenjuje se na 15 miliona tona godišnje, od čega oko polovine čine sapuni. Ostali surfaktanti proizvedeni u posebno velikom obimu su linearni alkilbenzenski sulfonati (1,7 miliona tona/god), ligninski sulfonati (600.000 tona/god), etoksilatimasnih alkohola (700.000 tona/god) i alkilfenolni etoksilati (500.000 tona/god).[3]
Većina anjonskih i nejonskih surfaktanata su netoksični, imaju LD50 uporediv sa kuhinjskom soli. Toksičnost kvaternarnih amonijum jedinjenja, koja su antibakterijska i antifungalna, varira. Dialkildimetilamonijum hloridi (DDAC, DSDMAC) koji se koriste kao omekšivači imaju nizak LD50 (5 g/kg) i u suštini su netoksični, dok dezinfekciono sredstvo alkilbenzildimetilamonijum hlorid ima LD50 od 0,35 g/kg. Produžena izloženost surfaktantima može iritirati i oštetiti kožu jer tenzidi ometaju lipidnu membranu koja štiti kožu i druge ćelije. Iritacija kože generalno se povećava u nizu nejonskih, amfoternih, anjonskih, katjonskih surfaktanata.[3]
Surfaktanti se rutinski deponuju na brojne načine na kopnu i u vodenim sistemima, bilo kao deo predviđenog procesa ili kao industrijski i kućni otpad.[5][6][7]
Anjonski surfaktanti se mogu naći u zemljištu kao rezultat primene kanalizacionog mulja, navodnjavanja otpadnim vodama i procesa remedijacije. Relativno visoke koncentracije surfaktanata zajedno sa multimetalima mogu predstavljati rizik za životnu sredinu. Pri niskim koncentracijama, malo je verovatno da će primena surfaktanta imati značajan uticaj na pokretljivost metala u tragovima.[8][9]
U slučaju izlivanja nafte Dipvoter Horajzon, enormne količine koreksita prskane su direktno na okean na mestu curenja i na površini morske vode. Očigledna teorija je bila da surfaktanti izoluju kapljice ulja, što olakšava mikrobima koji konzumiraju naftu da svare ulje. Aktivni sastojak u korekitu je dioktil natrijum sulfosukcinat (DOSS), sorbitan monooleat (Span 80) i polioksietilenovani sorbitan monooleat (Tvin-80).[10][11]
Biodegradacija
Zbog količine surfaktanata koji se ispuštaju u životnu sredinu, njihova biorazgradnja je od velikog interesa. Strategije za poboljšanje degradacije uključuju tretman ozonom i biorazgradnju.[12][13] Dva glavna surfaktanta, linearni alkilbenzen sulfonati (LAS) i alkil fenol etoksilati (APE) razlažu se u aerobnim uslovima koji se nalaze u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda i u zemljištu do nonilfenola, za koji se smatra da je endokrini disruptor.[14][15] Interesovanje za biorazgradive surfaktante dovelo je do velikog interesovanja za „biosurfaktante“ poput onih dobijenih od aminokiselina.[16]
Godišnja globalna proizvodnja surfaktanata iznosila je 13 miliona tona u 2008.[18] U 2014, svetsko tržište surfaktanata dostiglo je obim od više od 33 milijarde američkih dolara. Istraživači tržišta očekuju da će se godišnji prihodi povećati za 2,5% godišnje na oko 40,4 milijarde dolara do 2022. Komercijalno najznačajniji tip surfaktanata je trenutno anjonski surfaktant LAS, koji se široko koristi u sredstvima za čišćenje i deterdžentima.[19]
Surfaktanti deluju tako da izazovu izmeštanje vazduha iz matrice pamučnih jastučića i zavoja, tako da se lekoviti rastvori mogu apsorbovati pri primeni na različitim delovima tela. Oni takođe deluju na izbacivanje prljavštine i ostataka upotrebom deterdženata pri ispiranju rana[21] i primeni lekovitih losiona i sprejeva na površinu kože i sluzokože.[22]
Deterdženti su takođe korišćeni za decelularizaciju organa. Ovaj proces održava matricu proteina koja čuva strukturu organa i često mikrovaskularnu mrežu. Proces je uspešno korišćen za pripremu organa kao što su jetra i srce za transplantaciju kod pacova.[23]Plućne surfaktante takođe prirodno luče ćelije tipa II plućnih alveola kod sisara.
Priprema kvantne tačke
Surfaktanti se koriste sa kvantnim tačkama da bi se manipulisalo rastom,[24] sastavljanjem i električnim svojstvima kvantnih tačaka, pored posredovanja reakcija na njihovim površinama. Istraživanja su u toku o tome kako se surfaktanti raspoređuju na površini kvantnih tačaka.[25]
^ абKurt Kosswig "Surfactants" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, , 2005, Weinheim. Kosswig, Kurt (2000). „Surfactants”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN3-527-30673-0. doi:10.1002/14356007.a25_747.
^Maldonado-Valderrama, Julia; Wilde, Pete; MacIerzanka, Adam; MacKie, Alan (2011). „The role of bile salts in digestion”. Advances in Colloid and Interface Science. 165 (1): 36—46. PMID21236400. doi:10.1016/j.cis.2010.12.002.
^Metcalfe TL, Dillon PJ, Metcalfe CD (април 2008). „Detecting the transport of toxic pesticides from golf courses into watersheds in the Precambrian Shield region of Ontario, Canada”. Environ. Toxicol. Chem. 27 (4): 811—8. PMID18333674. doi:10.1897/07-216.1.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Murphy MG, Al-Khalidi M, Crocker JF, Lee SH, O'Regan P, Acott PD (април 2005). „Two formulations of the industrial surfactant, Toximul, differentially reduce mouse weight gain and hepatic glycogen in vivo during early development: effects of exposure to Influenza B Virus”. Chemosphere. 59 (2): 235—46. Bibcode:2005Chmsp..59..235M. PMID15722095. doi:10.1016/j.chemosphere.2004.11.084.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Hernández-Soriano Mdel C, Degryse F, Smolders E (март 2011). „Mechanisms of enhanced mobilisation of trace metals by anionic surfactants in soil”. Environ. Pollut. 159 (3): 809—16. PMID21163562. doi:10.1016/j.envpol.2010.11.009.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Hernández-Soriano Mdel C, Peña A, Dolores Mingorance M (2010). „Release of metals from metal-amended soil treated with a sulfosuccinamate surfactant: effects of surfactant concentration, soil/solution ratio, and pH”. J. Environ. Qual. 39 (4): 1298—305. PMID20830918. doi:10.2134/jeq2009.0242.
^Committee on Effectiveness of Oil Spill Dispersants (National Research Council Marine Board) (1989). „Using Oil Spill Dispersants on the Sea”. National Academies Press. Приступљено 31. 10. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Rebello, Sharrel; Asok, Aju K.; Mundayoor, Sathish; Jisha, M. S. (2014). „Surfactants: Toxicity, remediation and green surfactants”. Environmental Chemistry Letters. 12 (2): 275—287. doi:10.1007/s10311-014-0466-2.
^Scott MJ, Jones MN (новембар 2000). „The biodegradation of surfactants in the environment”. Biochim. Biophys. Acta. 1508 (1–2): 235—51. PMID11090828. doi:10.1016/S0304-4157(00)00013-7.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Reznik GO, Vishwanath P, Pynn MA, Sitnik JM, Todd JJ, Wu J, et al. (мај 2010). „Use of sustainable chemistry to produce an acyl amino acid surfactant”. Appl. Microbiol. Biotechnol. 86 (5): 1387—97. PMID20094712. doi:10.1007/s00253-009-2431-8.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Paria, Santanu (2008). „Surfactant-enhanced remediation of organic contaminated soil and water”. Advances in Colloid and Interface Science. 138 (1): 24—58. PMID18154747. doi:10.1016/j.cis.2007.11.001.
^Percival, S.; Mayer, D.; Malone, M.; Swanson, T; Gibson, D.; Schultz, G. (2017-11-02). „Surfactants and their role in wound cleansing and biofilm management”. Journal of Wound Care. 26 (11): 680—690. ISSN0969-0700. PMID29131752. doi:10.12968/jowc.2017.26.11.680.
^Mc Callion, O. N. M.; Taylor, K. M. G.; Thomas, M.; Taylor, A. J. (1996-03-08). „The influence of surface tension on aerosols produced by medical nebulisers”. International Journal of Pharmaceutics. 129 (1): 123—136. ISSN0378-5173. doi:10.1016/0378-5173(95)04279-2.