Stabilan nuklid

Grafik nuklida (izotopa) po vrsti raspada. Narandžasti i plavi nuklidi su nestabilni, a crni kvadrati između ovih regiona predstavljaju stabilne nuklide. Neprekidna linija koja prolazi ispod većine nuklida obuhvata pozicije na grafikonu (uglavnom hipotetičkih) nuklida za koje bi protonski broj bio isti kao i broj neutrona. Grafikon odražava činjenicu da elementi sa više od 20 protona ili imaju više neutrona nego protona ili su nestabilni.

Stabilni nuklidi su nuklidi koji nisu radioaktivni i tako (za razliku od radionuklida) spontano ne podležu radioaktivnom raspadanju.[1] Kada se takvi nuklidi pominju u kontekstu specifičnih elemenata, oni se obično nazivaju stabilnim izotopima.

Postoji 80 elemenata sa jednim ili više stabilnih izotopa, što obuhvata ukupno 251 nuklid za koji korišćenjem postojeće opreme nije utvrđeno da se raspadaju. Od ovih 80 elemenata, 26 ima samo jedan stabilan izotop; oni se stoga nazivaju monoizotopnim.[2] Ostali imaju više od jednog stabilnog izotopa. Kalaj ima deset stabilnih izotopa, što je najveći broj stabilnih izotopa poznatih za jedan element.

Reference

  1. ^ „DOE explains ... Isotopes”. Department of Energy, United States. Архивирано из оригинала 14. 4. 2022. г. Приступљено 11. 1. 2023. 
  2. ^ N. E. Holden, "Standard Atomic Weight Values for the Mononuclidic Elements - 2001," BNL-NCS-68362, Brookhaven National Laboratory (2001)

Literatura

Spoljašnje veze