PROFILPELAJAR.COM

Snimanje i reprodukcija zvuka je električni, mehanički, elektronski ili digitalni zapis i ponovno stvaranje zvučnih talasa, kao što su govorni glas, pevanje, instrumentalna muzika ili zvučni efekti.^[1] Dve glavne klase tehnologije za snimanje zvuka su analogno snimanje i digitalno snimanje.

Akustično analogno snimanje postiže se mikrofonskom dijafragmom koja registruje promene atmosferskog pritiska izazvane akustičkim zvučnim talasima i beleži ih kao mehanički prikaz zvučnih talasa na medijumu poput fonografskog snimka (u kojem igla useca brazde na snimku). Kod snimanja magnetnom trakom zvučni talasi vibriraju dijafragmu mikrofona i pretvaraju se u promenljivu električnu struju, koja se elektromagnetom pretvara u promenljivo magnetno polje, što omogućava prikaz zvuka kao magnetizovanih područja na plastičnoj traci sa magnetnim premazom na sebi. Analogna reprodukcija zvuka je obrnuti proces, sa većom membranom zvučnika koja uzrokuje promene atmosferskog pritiska radi formiranja akustičnih zvučnih talasa.

Digitalno snimanje i reprodukcija pretvara analogni zvučni signal koji mikrofon prihvata u digitalni oblik procesom uzorkovanja. Ovo omogućava da se audio podaci sačuvaju i prenose putem širokog spektra medija. Digitalno snimanje čuva audio kao niz binarnih brojeva (nula i jedinica) koji predstavljaju uzorke amplitude audio signala u jednakim vremenskim intervalima, sa dovoljnom brzinom uzorkovanja da se prenesu svi zvukovi koji se mogu čuti. Digitalni audio signal mora biti pretvoren u analogni oblik tokom reprodukcije pre nego što se pojača i poveže sa zvučnikom za proizvodnju zvuka.

Pre razvoja zvučnih zapisa, postojali su mehanički sistemi, poput muzičkih kutija na navijanje i kasnije, automatskih klavirski svirači, za kodiranje i reprodukciju instrumentalne muzike.

Rana istorija

Dugo pre nego što je zvuk prvi put snimljen, muzika je snimana — prvo pisanim notnim zapisom,^[2] zatim i mehaničkim uređajima (npr. muzičke kutije na navijanje, u kojima mehanizam okreće vreteno, koje okida metalne zupce, čime se reprodukuje melodija). Automatska reprodukcija muzike seže u 9. vek, kada su braća Banu Musa izmislila najraniji poznati mehanički muzički instrument, u ovom slučaju, orgulje na hidropogon (na vodeni pogon) koje su svirale zamenljivim cilindrima. Prema Čarlsu B. Fauleru, ovaj „...cilindar sa podignutim iglicama na površini ostao je osnovni uređaj za mehaničku proizvodnju i reprodukciju muzike sve do druge polovine devetnaestog veka“. Braća Banu Musa takođe su izmislila automatski svirač flaute, koji je bio prva programabilna mašina.^[3]^[4]

Rezbarije u kapeli Roslin iz 1560-ih mogu predstavljati rani pokušaj da se snime Hladnijevi obrasci proizvedeni zvukom u kamenim prikazima, iako ova teorija nije pouzdano dokazana.^[5]^[6]

Sajamske orgulje, razvijene 1892. godine, koristile su sistem presavijenih harmonika bušenih kartonskih knjiga. Mehanički piano, koji je prvi put demonstriran 1876. godine, koristio je svitak od bušenog papira koji je mogao da čuva dugačko muzičko delo. Najsofisticiranije rolne za klavir bile su „ručno svirane“, što znači da su bile duplikati master rolne koja je napravljena na specijalnom klaviru, koji je bušio rupe na masteru dok je izvođač uživo svirao pesmu. Dakle, rolna je predstavljala snimak stvarnog nastupa pojedinca, a ne samo češći metod bušenja master rolne kroz transkripciju notnog zapisa. Ova tehnologija za snimanje živog nastupa na klavirsku rolnu nije razvijena sve do 1904. Klavirske rolne su bile u kontinuiranoj masovnoj proizvodnji od 1896. do 2008. godine.^[7]^[8] U predmetu Vrhovnog suda SAD iz 1908. godine navedeno je da je samo 1902. bilo proizvedeno između 70.000 i 75.000 mehaničkih klavira i između 1.000.000 i 1.500.000 rolni za klavir.^[9]

Reference

^ Millard, Andre J., "America on record : a history of recorded sound", Cambridge ; New York : Cambridge University Press. . 1995. ISBN 978-0-521-47544-0. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Adams, Kyle (октобар 2009). „On the Metrical Techniques of Flow in Rap Music”. Music Theory Online. 5 (9). Приступљено 4. 4. 2014.
^ Fowler, Charles B. (октобар 1967), „The Museum of Music: A History of Mechanical Instruments”, Music Educators Journal, MENC_ The National Association for Music Education, 54 (2): 45—49, JSTOR 3391092, S2CID 190524140, doi:10.2307/3391092
^ Koetsier, Teun (2001). „On the prehistory of programmable machines: musical automata, looms, calculators”. Mechanism and Machine Theory. Elsevier. 36 (5): 589—603. doi:10.1016/S0094-114X(01)00005-2.
^ Mitchell, Thomas (2006). Rosslyn Chapel: The Music of the Cubes. Diversions Books. ISBN 0-9554629-0-8.
^ „Tune into the Da Vinci coda”. The Scotsman. 26. 4. 2006. Архивирано из оригинала 13. 11. 2011. г. Приступљено 5. 11. 2011.
^ „The Pianola Institute - History of the Pianola - Piano Players”. Pianola.org. Архивирано из оригинала 27. 5. 2017. г. Приступљено 24. 5. 2017.
^ „The day the music died - News - The Buffalo News”. 10. 6. 2011. Архивирано из оригинала 10. 6. 2011. г. Приступљено 24. 5. 2017.
^ White-Smith Music Pub. Co. v. Apollo Co.

Literatura

Barlow, Sanna Morrison. Mountain Singing: the Story of Gospel Recordings in the Philippines. Hong Kong: Alliance Press, 1952. 352 p.
Carson, B. H.; Burt, A. D.; Reiskind, and H. I., "A Record Changer And Record Of Complementary Design", RCA Review, June 1949
Coleman, Mark, Playback: from the Victrola to MP3, 100 years of music, machines, and money, Da Capo Press, 2003.
Gaisberg, Frederick W., "The Music Goes Round", [Andrew Farkas, editor.], New Haven, Ayer, 1977.
Gelatt, Roland. The Fabulous Phonograph, 1877-1977. Second rev. ed., [being also the] First Collier Books ed., in series, Sounds of the Century. New York: Collier, 1977. 349 p., ill. . ISBN 978-0-02-032680-9. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Gronow, Pekka, Frith, Simon (2004). „The Record Industry: The Growth of a Mass Medium”. Popular Music: Critical Concepts in Media and Cultural Studies. Psychology Press. ISBN 9780415299053. , Popular Music, Vol. 3, Producers and Markets (1983), pp. 53–75, Cambridge University Press.
Gronow, Pekka, and Saunio, Ilpo, "An International History of the Recording Industry", [translated from the Finnish by Christopher Moseley], London ; New York : Cassell. . 1998. ISBN 978-0-304-70173-5. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Lipman, Samuel,"The House of Music: Art in an Era of Institutions", 1984. See the chapter on "Getting on Record", pp. 62–75, about the early record industry and Fred Gaisberg and Walter Legge and FFRR (Full Frequency Range Recording).
Millard, Andre J., " From Edison to the iPod", UAB Reporter, 2005, University of Alabama at Birmingham.
Milner, Greg, Faber & Faber; 1 edition (June 9). Milner, Greg (2009). "Perfecting Sound Forever: An Aural History of Recorded Music". Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-571-21165-4. . Cf. pp. 14 on H. Stith Bennett and "recording consciousness".
Moogk, Edward Balthasar. Roll Back the Years: History of Canadian Recorded Sound and Its Legacy, Genesis to 1930. Ottawa, Ont.: National Library of Canada, 1975. N.B.: In part, also, a bio-discography; the hardback ed. comes with a "phonodisc of historical Canadian recordings" (33 1/3 r.p.m., mono., 17 cm.) that the 1980 pbk. reprint lacks. . ISBN 978-0-660-01382-4. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) (pbk.)
Moogk, Edith Kathryn. Title Index to Canadian Works Listed in Edward B. Moogk's "Roll Back the Years, History of Canadian Recorded Sound, Genesis to 1930", in series, C.A.M.L. Occasional Papers, no. 1. Ottawa, Ont.: Canadian Association of Music Libraries, 1988. N.B.: Title and fore-matter also in French; supplements the index within E. B. Moogk's book. . ISBN 978-0-9690583-3-5. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Read, Oliver, and Walter L. Welch, From Tin Foil to Stereo: Evolution of the Phonograph, Second ed., Indianapolis, Ind.: H.W. Same & Co., 1976. N.B.: This is an historical account of the development of sound recording technology. . ISBN 978-0-672-21205-5. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) pbk.
Read, Oliver, The Recording and Reproduction of Sound, Indianapolis, Ind.: H.W. Sams & Co., 1952. N.B.: This is a pioneering engineering account of sound recording technology.
"Recording Technology History: notes revised July 6, 2005, by Steven Schoenherr" на сајту Wayback Machine (архивирано 2010-03-12), San Diego University
St-Laurent, Gilles, "Notes on the Degradation of Sound Recordings", National Library [of Canada] News, vol. 13, no. 1 (Jan. 1991), pp. 1, 3-4.
Weir, Bob, et al. Century of Sound: 100 Years of Recorded Sound, 1877-1977. Executive writer, Bob Weir; project staff writers, Brian Gorman, Jim Simons, Marty Melhuish. [Toronto?]: Produced by Studio 123, cop. 1977. N.B.: Published on the occasion of an exhibition commemorating the centennial of recorded sound, held at the fairground of the annual Canadian National Exhibition, Toronto, Ont., as one of the C.N.E.'s 1977 events. Without ISBN
McWilliams, Jerry. The Preservation and Restoration of Sound Recordings. Nashville, Tenn.: American Association for State and Local History. . 1979. ISBN 978-0-910050-41-8. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Encyclopedia of Recorded Sound (2 Vols.) (2nd изд.). Routledge. 2005.
Bennett, H. Stith, On Becoming a Rock Musician, Amherst : University of Massachusetts Press. . 1980. ISBN 0-87023-311-4. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Middleton, Richard (1990/2002). . Studying Popular Music. Philadelphia: Open University Press. 1990. ISBN 0-335-15275-9.
Milner, Greg, Milner, Greg (9. 6. 2009). „Perfecting Sound Forever: An Aural History of Recorded Music”. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 9780571211654 https://books.google.com/books?id=KuPkMAsPDQQC. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), Faber & Faber; 1 edition (June 9, 2009). ISBN 978-0-571-21165-4. Cf. p. 14 on H. Stith Bennett and "recording consciousness".
"Recording Technology History: notes revised July 6, 2005, by Steven Schoenherr", San Diego University (archived 2010)
Apel, Willi (1961). The Notation of Polyphonic Music, 900–1600. Publications of the Mediaeval Academy of America, no. 38 (5th revised and with commentary изд.). Cambridge, Mass.: Mediaeval Academy of America.
Bagley, Robert (26. 10. 2004). The Prehistory of Chinese Music Theory (Говор). Elsley Zeitlyn Lecture on Chinese Archaeology and Culture. British Academy's Autumn 2004 Lecture Programme. London: British Academy. Архивирано из оригинала 9. 6. 2008. г. Приступљено 30. 5. 2010.
Bhandarkar, D. R. (1913—1914). „28. Kudimiyamalai inscription on music”. Ур.: Konow, Sten. Epigraphia Indica. 12. стр. 226—237.
Christensen, Thomas (2002). The Cambridge History of Western Music Theory. Cambridge and New York: Cambridge University Press.
Chrysanthos of Madytos (1832). Theoritikón méga tís Mousikís Θεωρητικὸν μέγα τῆς Μουσικῆς [Great Theory of Music]. Tergeste: Michele Weis. Приступљено 11. 4. 2012.
Cogan, Robert (1976). Sonic Design The Nature of Sound and Music. New Jersey: Prentice Hall. ISBN 0-13822726-8.
Edwards, Paul (2009). How to Rap: The Art & Science of the Hip-Hop MC. foreword by Kool G. Rap. Chicago: Chicago Review Press.
Edwards, Paul (2013). How to Rap 2: Advanced Flow and Delivery Techniques. foreword by Gift of Gab. Chicago: Chicago Review Press.
Floros, Constantin; Moran, Neil K. (2009). The Origins of Russian Music: Introduction to the Kondakarian Notation. Frankfurt am Main etc.: Peter Lang. ISBN 9783631595534.
Gnanadesikan, Amalia E. (2011). The Writing Revolution: Cuneiform to the Internet. John Wiley & Sons. ISBN 9781444359855. Приступљено 20. 9. 2016.
Hall, John; Neitz, Mary Jo; Battani, Marshall (2003). Sociology on Culture. London: Routledge. ISBN 978-0-415-28484-4.
Isidore of Seville (2006). The Etymologies of Isidore of Seville (PDF). Translated with introduction and notes by Stephen A. Barney, W. J. Lewis, J. A. Beach, and Oliver Berghof, with the collaboration of Muriel Hall. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83749-1.

Spoljašnje veze

Audio Engineering Society
Oral history of recorded sound Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2012) Interviews with practitioners in all areas of the recording industry. British Library
History of Recorded Sound. New York Public Library
Noise in the Groove – A podcast about the history of the phonograph, gramophone, and sound recording/reproduction.
Audio Engineering online course Архивирано на сајту Wayback Machine (21. новембар 2008) under Creative Commons Licence
Archival Sound Recordings Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2014) – tens of thousands of recordings showcasing audio history from 19th century wax cylinders to the present day. British Library
International Association of Sound and Audiovisual Archives (IASA)
Recorded Music at A History of Central Florida Podcast
Millard, Andre, "Edison's Tone Tests and the Ideal of Perfect Reproduction", Lost and Found Sound, interview on National Public Radio.
Sound recording needs a microphone Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јун 2020), keep the voice low to record good voice
Straw, Will; Kallmann, Helmut; Edward B. Moogk. „Recorded sound production”. Encyclopedia of Music in Canada. Приступљено 19. 8. 2019.

[1] Millard, Andre J., "America on record : a history of recorded sound", Cambridge ; New York : Cambridge University Press. . 1995. ISBN 978-0-521-47544-0. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[2] Adams, Kyle (октобар 2009). „On the Metrical Techniques of Flow in Rap Music”. Music Theory Online. 5 (9). Приступљено 4. 4. 2014.

[Fowler_45–49-3] Fowler, Charles B. (октобар 1967), „The Museum of Music: A History of Mechanical Instruments”, Music Educators Journal, MENC_ The National Association for Music Education, 54 (2): 45—49, JSTOR 3391092, S2CID 190524140, doi:10.2307/3391092

[Koetsier-4] Koetsier, Teun (2001). „On the prehistory of programmable machines: musical automata, looms, calculators”. Mechanism and Machine Theory. Elsevier. 36 (5): 589—603. doi:10.1016/S0094-114X(01)00005-2.

[5] Mitchell, Thomas (2006). Rosslyn Chapel: The Music of the Cubes. Diversions Books. ISBN 0-9554629-0-8.

[6] „Tune into the Da Vinci coda”. The Scotsman. 26. 4. 2006. Архивирано из оригинала 13. 11. 2011. г. Приступљено 5. 11. 2011.

[7] „The Pianola Institute - History of the Pianola - Piano Players”. Pianola.org. Архивирано из оригинала 27. 5. 2017. г. Приступљено 24. 5. 2017.

[8] „The day the music died - News - The Buffalo News”. 10. 6. 2011. Архивирано из оригинала 10. 6. 2011. г. Приступљено 24. 5. 2017.

[9] White-Smith Music Pub. Co. v. Apollo Co.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]