Skatol (3-metilindol) je blago toksično belo kristalno organsko jedinjenje iz indolne familije.[3] Ono se prirodno javlja u izmetu (formira se iz triptofana u sistemu za varenje sisara) i katranu, i ima jak fekalni miris. U niskim koncentracijama, on ima miris cveća i prisutan je u nekoliko vrsta cveća i eteričnih ulja, uključujući ulje cveta pomorandži, jasmina, i Ziziphus mauritiana. On se koristi kao miris i fiksativ u mnogim parfemima i jedinjenjima koja daju aromu. Njegovo ime je izvedeno iz grč. skato sa značenjem „balega“. Nemački lekar Ludvig Briger je otkrio skatol 1877.[4]
Reference
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
- ^ Brieger, Ludwig (1877) "Ueber die flüchtigen Bestandtheile der menschlichen Excremente" (On the volitile components of human excrement), Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft, vol. 10, pages 1027-1032; reprinted in: "Ueber die flüchtigen Bestandtheile der menschlichen Excremente", Journal für Praktische Chemie, vol. 17, pages 124-138 (1878). See also: Brieger, Ludwig (1879) "Ueber Skatol" (On skatole), Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft, vol. 12, pages 1985-1988.
Brieger named skatole in Brieger (1877), page 1028
Vidi još
Spoljašnje veze
