Serološka dijagnostika virusnih infekcija je serološka tehnika koja se zasniva na dokazivanju virusspecifičnih antitela u serumu inficirane osobe.[1][2]
Serologija
Termin serologija je složenica nastala od latinske reči sero, što znači serum i grčke reči logia, što znači nauka. Reč je o medicinskom pojmu koji se koristi da označi nauku o krvnom serumu i njegovoj upotrebi.[3]
U praksi pojam serologija se obično odnosi na medicinsku dijagnostiku antitela u serumu, odnosno otkrivanje antitela koja se formiraju kao odgovor na infekciju protiv nekog stranog proteina ili mikroorganizma.[4]
Primena
Serološki testovi se najčešće primenjuju u dijagnostici akutnih infekcija ili za utvrđivanje imunskog statusa osobe prema određenom virusu.[5]
Serološka dijagnostika je značajna za viruse koji se teško kultivišu ili je metoda izolacije dugotrajna i komplikovana.[6]
Serološka istraživanja često koriste i epidemiolozi za utvrđivanje prevalencije bolesti u populaciji. Takva istraživanja se ponekad obavljaju slučajno, uz testove anonimno uzetih uzoraka za neke druge medicinske testove.
Tehnika
Serološka dijagnostika se bazira na praćenju titra specifičnih antitela koja se javljaju u odgovoru na virusnu infekciju. Prva antitela koja se pojavljuju u serumu inficirane osobe su IgM klase i mogu se detektovati već nekoliko dana od početka infekcije. Neki od klonova aktiviranih B limfocita potom počinju da produkuju IgG antitela koja se pojavljuju u serumu 7-15 dana posle početka infekcije. Količina obe klase antitela se povećava u odgovoru na infekciju i dostiže maksimalni nivo oko 6. nedelje od početka infekcije. Virus specifična IgM antitela nakon toga počinju da opadaju i ne mogu se detektovati posle 3 meseca. Za razliku od njih IgG antitela perzistiraju čitavog života i odgovorna su za doživotni imunitet prema određenom virusu.[7]
Uzorak
Uzorak za serološku dijagnostiku dobije se uzimanjem približno 5 ml venske krvi. Pema preporukama krv je najbolje uzeti natašte.
Uzorkovana krv drži se na sobnoj temperaturi do formiranja koaguluma.
Nakon formiranja koaguluma, uzorak se centrifugira, a zlatno žuti supernatant (serum) odvaja se u sterilnu epruvetu.
Odvojeni serum stavlja se u hladnjak na 2-8ºC do testiranja (nekoliko dana). Za duže čuvanje treba serum zamrznuti.
Dijagnostika kod pacijenata sa aktivnom virusnom infekcijom
prisustva virus specifičnih IgM antitela (IgG može, ali ne mora biti prisutan);[9]
porasta titra antitela u parnim uzorcima seruma u periodu između akutne faze bolesti i faze oporavka, ili - visokog titra antitela u rekonvalescentnoj fazi bolesti.
Dijagnostika kod pacijenata sa preležanom infekvcijom
Preležana infekcija, odnosno specifičan imunitet, dijagnostikuje se na osnovu detekcije samo virus-specifičnih IgG antitela.
Dijagnostika kod pacijenata sa reinfekcijom
Serološka dijagnostika kod pacijenata sa reinfekcijom ili reaktivacijom stare infekcije je komplikovanija u odnosu na dijagnozu inicijalne infekcije. U oba slučaja infekcija se javlja kod osoba koje već imaju pozitivan nalaz specifičnih IgG antitela, s tim što u reinfekciji dolazi do porasta samo titra specifičnih IgG antitela u odsustvu IgM antitela, dok u toku reaktivacije
latentne infekcije, kao u slučaju herpesvirusa, dolazi do porasta nivoa specifičnih IgM i IgG antitela.[10]
Dijagnostika kod pacijenata sa hroničnom virusnom infekcijom
U hroničnim virusnim infekcijama, kao što su infekcije izazvane HIV i HTLV I i HTLV II, i hepatitis C virusom (HCV) pozitivan nalaz antitela, bez obzira na njihovu klasu, uvek ukazuje na aktivnu virusnu infekciju.[11][12]
Antigen – RSV, influenca i drugi respiratorni virusi u respiratornim sekretima
Aglutinacija
Antitela - rubela, toksoplazma
Antigen - rotavirus, norovirus
Vestern blot i rekombinantni imunovezujući eseji
Potvrdni za HIV i HCV
Serološka dijagnostika u istraživanju
U aprilu 2020. godine Justin Trudeau formirao je kovid 19 imunitetnu radnu grupu, čiji je mandat da izvrši serološko istraživanje u dijagnostici koja se nametnula kao neophodna usred pandemije kovida 19.[16][17]
Izvori
^Kudesia G, Wreghitt. Clinical and Diagnostic Virology. Cambridge University Press.. 2009.
^Mlinarić-Galinović, G., Ramljak-Šešo, M. i sur.: Specijalna medicinska mikrobiologija i parasitologija, Merkur A. B. D., Zagreb, 2003
^Arsenović Ranin N, Stojić Vukanić Z, Bufan B. Priručnik za praktičnu nastavu iz imunologije i imunohemije, Farmaceutski fakultet u Beogradu 2007.
^Krstić Lj, Medicinska virusologija, drugo izdanje, 2000.
^V. Presečki i sur: Virologija, Medicinska naklada, Zagreb, 2002
^ Winn W, Allen S, Janda W, Koneman E, Procop G, Schreckenberger P, Woods G. Koneman's Color Atlas and Textbook of Diagnostic Microbiology. 6th ed. Lippincott Williams & Wilkins, 2006.
^S. Kalenić, E. Mlinarić-Missoni : Medicinska bakteriologija i mikologija., Merkur A. B. D., Zagreb, 2001.
^Richard A. McPherson; Matthew R. Pincus. Henry's Clinical Diagnosis and Management by Laboratory Methods. Elsevier Health Sciences. 2011. стр. 714—5. ISBN978-1-4557-2684-4.
^Storch GA. Diagnostic Virology. In: Knipe DM, Howley PM. Fields Virology. (4th изд.). Lippincott Williams & Wilkins. 2001. стр. 493—531.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)