Putnički avion (linijski putnički avion ili komercijalni transportni avion) veliki je avion prvenstveno namenjen komercijalnom prevozu putnika i tereta. Po pravilu su vlasništvo aviofirme. Definicija linijskog putničkog aviona različita je od zemlje do zemlje, ali ona najčešće označava prazni avion s težinom iznad 22.680 kilograma, s dva ili više motora.
Istorija
Ako je linijski putnički avion po definiciji namenjen za prevoz više putnika u komercijalne svrhe, onda se ruskiIlja Muromec može označiti kao prvi putnički avion.[1][2] Ija Muromec je bio luksuzni avion sa zasebnim putničkim salonom, udobnim sedištima ispletenim od pruća, imao je spavaću sobu, dnevni boravak, kupatilo, grejanje i električnu rasvetu. Prvi let bio je 10. 12. 1913, a promotivni let sa šesnaest putnika je bio 25. 2. 1914. godine.
Sledeći putnički avion bio je Farman golijat iz 1919. s 14 sedišta.[3][4] Izrađeno je oko 60 aviona, a 1923. nasledio ga je manje uspešni četvero-motorni Farman F.121 Jabiru.
Jedan od važnijih putničkih aviona tog doba bio je Ford Trimotor.[5][6][7] S dva motora ugrađena na krilima i jednim u nosu mogao je prevesti do osam putnika. Izrađivan je od 1925. do 1933. Bio je korišten od strane prethodnika TWA i ostalih aviokompanija tog doba dugo nakon prestanka njegove proizvodnje. Godine 1932. je poleteo Douglas DC-2 koji je mogao da ponise 14 putnika,[8][9] a već 1935. polijeće snažniji i brži Douglas DC-3 s 21 do 32 sedišta.[10][11]
Ovi avioni uglavnom se koriste na dugolinijskim letovima, između prometnih čvorišta i sa puno putnika. Sledeća generacija širokotrupnih aviona uključuje i Airbus A350.
Uskotrupni avioni su manji avioni s užim trupom i jednim prolazom između sedišta putničke kabine. Prečnik trupa im je između tri i četiri metra. Aviokompanije koriste ove avione za letove srednjeg doleta i s manje putnika.
Regionalni putnički avioni imaju do 100 sedišta, a pokreću ih turbo-fen ili turbo-prop mlazni motori. Putnici ovih aviona očekuju uslugu posade kao i na velikim putničkim avionima. Većina ih je opremljena toaletima i „kuhinjama”, a prateće avionsko osoblje brine se za udobnost putnika.
Poznatiji avioni iz ove kategorije su: Embraer ERJ, Bombardier CRJ serija, Dash-8 Q serija, ATR 42/72 i Saab 340/2000. Aviokompanije i njihovi partneri koriste ove avione za kratke letove između manjih prometnih čvorišta, odnosno prevoz putnika na veće vazdušne luke radi nastavka putovanja sa većim avionima.
Manji putnički avioni
U ovu kategoriju ulaze avioni do 19 putničkih sedišta. Koji avioni ulaze u ovu klasu zavisi od lokalnih i nacionalnih propisa te se negde ne označuju kao linijski putnički avioni. Ova klasa aviona obično ne uključuje pogodnosti kao što su toaleti i „kuhinja” i nemaju prateće kabinsko osoblje.
^Lee, John G. (leto 2014). „Early Days of the Ford Trimotor: Recollections of a Participant”. AAHS Journal. American Aviation Historical Society. 59 (52): 128—134.
^Towle, Tom (leto 2014). „Designing the Ford Trimotor”. AAHS Journal. American Aviation Historical Society. 59 (52): 122—127.
^"11-III-1935."Архивирано 2013-12-19 на сајту Wayback MachineLlega a Barajas el primer Douglas DC-2 para las Líneas Aéreas Postales Españolas (LAPE). Retrieved: February 11, 2014.
Smil, Vaclav (1998). Transforming the Twentieth Century: Technical Innovations and Their Consequences. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN978-0-19-516875-4.
Taylor, John W.R., ур. (1989). Jane's All the World's Aircraft 1989–90. London: Jane's Yearbooks. ISBN978-0-7106-0896-3.
Wells, Alexander T.; Rodrigues, Clarence C. (2004). Commercial Aviation Safety. New York, NY: McGraw-Hill Professional. ISBN978-0-07-141742-6.
Wilson, Stewart (2002). Ansett: The Story of the Rise and Fall of Ansett, 1936–2002. Weston Creek, Australian Capital Territory: Aerospace Publications. ISBN978-1-875671-57-1.