Пуси Рајот (енгл.Pussy Riot) руски је феминистички, анархистички колектив из Москве који делује у форми панк рок музичког састава. Група је основана у августу 2011. и броји отприлике 11 чланица[1] у двадесетим и тридесетим годинама.[2] Познате су по провокативним и политички мотивисаним перформансима на јавним местима по Москви, које касније монтирају у музичке спотове и постављају на интернет.[3] Ангажман групе је искључиво политички, а музика је само једна од форми њиховог деловања. Теме којима се њихови текстови баве су феминизам, ЛГБТ права, отпор политици руског председникаВладимира Путина, кога сматрају диктатором,[2] и веза између Путина и лидера Руске православне цркве.[4]
21. фебруара2012. пет чланица бенда извеле су перформанс у Храму Христа Спаситеља у Москви.[5] Њихов наступ прекинуло је обезбеђење цркве, али исте вечери од снимака перформанса направиле су музички видео под називом Панк молитва - Богородице, отерај Путина! (енгл.Punk Prayer - Mother of God, Chase Putin Away!) Навеле су да овај наступ представља знак протеста изазваног подршком коју је Руска православна црква пружила Путину током председничке кампање.[6]
3. марта2012. две учеснице у акцији - Надежда Толоконикова и Марија Аљохина - ухапшене су и оптужене за „хулиганство“. 16. марта ухапшена је и трећа чланица Екатерина Самуцевич. Формална оптужница против три жене поднесена је 4. јуна, а суђење је отпочело 30. јула. Све три оптуженице су остале у притвору за време суђења. 17. августа су проглашене кривима и осуђене на по две године затвора због „хулиганског понашања мотивисаног верском мржњом“.[7][8][9] Две неидентификоване чланице групе које су такође учествовале у перформансу, избегле су хапшење и наводно напустиле Русију како би „регрутовале стране феминисткиње за припрему нових протеста.“[10]10. октобра Самуцевичева је пуштена на слободу, пошто је уложила жалбу на пресуду.[11] Крајем истог месеца Толоконикова и Аљохина послате су у различите затворе.[12]
Суђење и изрицање казне наишли су на велики број критика, посебно са Запада.[13] Бројне организације за заштиту људских права негативно су коментарисале случај, а Амнести интернашонал их је прогласила политичким затвореницама.[14] Многе познате личности такође су критиковале пресуду,[15] али руска јавност је генерално имала мање саосећања према чланицама групе.[16][17] Путин је изјавио да су „нарушиле моралне темеље“ нације и „да су добиле оно што су тражиле.“[18] Премијер Дмитриј Медведев изјавио је да није требало да буду послате у затвор и нагласио да је ослобођење две преостале чланице у надлежности судова.[19][20][21] Након 21 месеца проведеног у затвору, Толоконикова и Аљохина су ослобођене 23. децембра2013. након што је Руска дума одобрила амнестију.[22] У фебруару 2014. у саопштењу које су објавиле анонимне чланице најављено је да су Толоконикова и Аљохина напустиле групу.[23] Упркос томе, обе су наступиле заједно са групом током перформанса на Зимским олимпијским играма у Сочију када су их Козаци напали бичевима и сузавцем.[24]6. марта2014. Толоконикову и Аљохину напала је организована група младих у ресторану брзе хранеМекдоналдс у Нижњи Новгороду.[25]
^Како наводи Би-Би-Си Мониторинг, у светским медијима дошло је до „готово универзалне критике“ поводом двогодишње пресуде чланицама групе. „Press aghast at Pussy Riot verdict”. BBC News. Приступљено 27. 10. 2012.
^„Россияне о деле Pussy Riot” [Russians on the Pussy Riot case] (на језику: руски). Levada. Архивирано из оригинала 27. 10. 2012. г. Приступљено 27. 10. 2012.
^„Медведев вновь не согласился с вердиктом Pussy Riot: я сажать бы не стал, посидели – и хватит” [Medvedev again disagrees with Pussy Riot verdict: says would not have sent them to jail, served enough time] (на језику: руски). Gazeta.ru. Приступљено 5. 11. 2012. „'I wouldn't have sent them to jail if I had been the judge. I simply don't think that's right because these girls had already served a prison sentence. And actually that should have been enough. The fact that one has been released is fortunate ... but it's not up to me, rather to the courts and their lawyers. They have the right to appeal, and I think they should and let the courts consider the case on its own merits.'”