Provodna tkiva su u biljnom telu najčešće grupisana zajedno u provodne snopiće, koji grade jedinstven provodni sistem.[1] Provodni snopići se vide na listovima gde, zajedno sa mehaničkim tkivom, izgrađuju lisnu nervaturu. U zavisnosti od svoje građe, mogu biti prosti (nepotpuni) ili složeni (potpuni).[1]
Kolateralan zatvoren provodni snopić u stablu kukuruza (Zea mays)[3]
Elementi provodnih snopića nastaju deobom i diferenciranjem ćelija prokambijuma.[2] Ako se prilikom obrazovanja snopića sve ćelije prokambijuma izdiferenciraju u elemente floema i ksilema takav snopić se naziva zatvoren provodni snopić.[2] Ukoliko u snopiću zaostane zona prokambijalnog tvornog tkiva, čije se ćelije neprestano dele i potom diferenciraju u nove histološke elemente ksilema i floema, onda je reč o otvorenom provodnom snopiću.[2]
Podela snopića na osnovu međusobnog položaja floema i ksilema
Koncentrični provodni snopić karakteriše se time što je jedan od delova snopića u centru, a drugi ga opkoljava u vidu prstena.[4]Kolateralni provodni snopić odlikuje se time što se ksilem i floem nalaze na istom radijusu, dodiruju se, floem je okrenut ka periferiji,a ksilem ka centru stabla.[4]Prelazni provodni snopić je u stvari jedna varijanta kolateralnog tipa, kod koga se nalazi još jedan floem sa unutrašnje strane ksilema.[4]Radijalni provodni snopić ima elemente ksilema i floema poređane naizmenično,i to tako da svaki ksilem i svaki floem zauzimaju posebni radijus.[5]
