Primulaceae

Primulaceae
Primula vulgaris (jagorčevina)
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Ericales
Porodica: Primulaceae
Batsch ex Borkh.[1]
Potporodice

Primulaceae ili jagorčevine su porodica cvetnica, u kojoj je oko 53 priznata roda, sa oko 2.790 vrsta[2] trajnica i jednogodišnjih zeljastih biljaka, retko polugrmova.[3][4][5][6]

Većina pripadnika porodice Primulaceae su višegodišnje made neke vrste, kao što je Anagallis arvensis,[7] su jednogodišnje.[8] Ova porodica je bila na različite načine formulisana, mada je u današnje vreme prihvaćena u širokom smislu uključujući bivše porodice Myrsinaceae[9] i Theophrastaceae,[10][11] pošto je za mnoge rodove koji su tracionalno stavljani u Primulaceae utvrđeno da pripadaju tim drugim familijama, i kad su ujedinjene njihov zajednički sastav je ostao nepromenjen.

Opis

Listovi jagorčevina su jednostavni, ređe rasperani. Cvetovi su dvopolni, redovno pravilni – aktinomorfni (zrakasto simetrični), retko zigomorfni (poput slike u ogledalu, simetrični). U cvetnom omotaču imaju po 4 do 7 (najčešće 5) čašičnih listića i isto toliko prašnika. Plodnica je nadrasla, ređe napola podrasla, a plod je tobolac u kojem je najčešće velikim broj semenki.

Među poznatijim rodovima Primulaceae su: Primula[12] (jagorčevina), Lysimachia[13] (metiljka), Cyclamen[14][15][16] (ciklama) i Anagallis[13] (anđelika).

Rodovi

Anagallis foemina
Kultivar jagorčevine
Ciklama

Vrste

Vidi još

References

  1. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III” (PDF). Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x. Приступљено 6. 7. 2013. 
  2. ^ Christenhusz, M. J. M.; Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. Magnolia Press. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1. 
  3. ^ Campbell N. A.; et al. (2008). Biology. 8th Ed. Person International Edition, San Francisco. ISBN 978-0-321-53616-7. 
  4. ^ Šoljan, Sofradžija A. D.; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-686-6. 
  5. ^ Judd, Walter S.; Campbell, Christopher S.; Kellogg, Elizabeth A.; Stevens, Peter F.; Donoghue, Michael J. (2007). Plant systematics: a phylogenetic approach. (1st ed. 1999, 2nd 2002) (3 изд.). Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-407-2. Приступљено 29. 1. 2014. 
  6. ^ Simpson, Michael G. (2011). Plant Systematics. Academic Press. ISBN 978-0-08-051404-8. Приступљено 12. 2. 2014. 
  7. ^ „Primulaceae”. University of California, Davis. Архивирано из оригинала 31. 8. 2014. г. Приступљено 28. 9. 2012. 
  8. ^ „Primulaceae - Primrose Family”. PlantLife.org. Архивирано из оригинала 11. 5. 2013. г. Приступљено 28. 9. 2012. 
  9. ^ Källersjö, Mari; Bergqvist, Gullevi; Anderberg, Arne A. (septembar 2000). „Generic Realignment in Primuloid Families of the Ericales S.L.: A Phylogenetic Analysis Based on DNA Sequences from Three Chloroplast Genes and Morphology”. American Journal of Botany. 87 (9): 1325—41. JSTOR 2656725. PMID 10991903. doi:10.2307/2656725. 
  10. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2003). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG II”. Botanical Journal of the Linnean Society. 141 (4): 399—436. ISSN 0024-4074. doi:10.1046/j.1095-8339.2003.t01-1-00158.x. 
  11. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. ISSN 0024-4074. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x. 
  12. ^ RHS A-Z Encyclopedia of Garden Plants. United Kingdom: Dorling Kindersley. 2008. стр. 1136. ISBN 978-1405332965. 
  13. ^ а б Kallersjo, Mari; Bergqvist, Gullevi; Anderberg, Arne A (2000). „Generic realignment in primuloid families of the Ericales s. l.: a phylogenetic analysis based on DNA sequences from three chloroplast genes and morphology”. Am. J. Bot. Botanical Society of America. 87 (9): 1325—1341. JSTOR 2656725. PMID 10991903. doi:10.2307/2656725.  (available online)
  14. ^ Debussche, Max; Debussche, Geneviève; Grandjanny, Michel (2000). „Distribution of Cyclamen repandum Sibth. & Sm. subsp. repandum and ecology in Corsica and continental France”. Acta Botanica Gallica. 147 (2): 123—142. doi:10.1080/12538078.2000.10515404. 
  15. ^ Debussche, Max; Thompson, John D (2002). „Morphological differentiation among closely related species with disjunct distributions: a case study of Mediterranean Cyclamen L. subgen. Psilanthum Schwarz (Primulaceae)”. Botanical Journal of the Linnean Society. 139 (2): 133—144. doi:10.1046/j.1095-8339.2002.00054.x. 
  16. ^ Debussche, Max; Thompson, John D (2003). „Habitat differentiation between two closely related Mediterranean plant species, the endemic Cyclamen balearicum and the widespread C. repandum”. Acta Oecologica-International Journal of Ecology. 24 (1): 35—45. doi:10.1016/s1146-609x(02)00006-1. 

Literatura

Spoljašnje veze

Primulaceae на Викимедијиној остави.