Planinski javor

Planinski javor
Acer heldreichii Orph.
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Sapindales
Porodica: Sapindaceae
Rod: Acer
Sekcija: A. sect. Acer
Serija: A. ser. Acer
Vrsta:
A. heldreichii
Binomno ime
Acer heldreichii

Planinski javor, grčki javor ili mlječac (lat. Acer heldreichii Orph.) je vrsta roda javor (Acer L.).

Opšte karakteristike

Acer heldreichii Presl.

Planinski javor je srednje visoko listopadno drvo, visoko i preko 30 m, sa prsnim prečnikom i preko 100 cm. Stablo je pravo, a krošnja je široka, okrugla i razgranata. Opštim izgledom i korom koja u starosti puca u krupne, tanke, nepravilne ljuspe, je sličan javoru (Acer pseudoplatanus L.). Međutim, od javora se razlikuje u rasprostranjenju (horološki), staništu (ekološki), obliku listova i cvastima (morfološki). Jednogodišnji izdanci su goli, crvenkasto smeđi, sjajni, sa mnogo markiranih lenticela. Koren je jako razvijen i duboko prodire u zemljište, pa planinski javor ne strada od vetroizvala. Pupoljci su sa crvenkastim i golim ljuspama. Listovi su na peteljkama crvenkaste boje, dugim približno koliko i liska, duboko deljeni, ponekad skoro do osnove liske, sa pet režnjeva. Režnjevi su duguljasti, sa manjim režnjevima i zupcima pri vrhu. Listovi su dugi do 14 cm, na licu sjajni, tamno zeleni, a na naličju sivkasto-zeleni, sa čupercima rđastih dlačica u pazuhu nerava ili skoro goli. Cvasti su prvo skoro uspravne metlice, ali kasnije duge i viseće, gole. U zavisnosti od nadmorske visine, cveta od maja do juna. Plodovi su zreli u septembru i oktobru, a dugi su do 6 cm, sa razmaknutim ili ukrštenim krilima, proširenim pri vrhu, a gnezdima semena spolja golim ili retko dlakavim.

Rasprostranjenje i stanište

Planinski javor je endemit Balkanskog poluostrva. Uglavnom se javlja iznad regiona bukve sa jelom, u pojasu munike, smrče ili pretplaninske bukve, na nadmorskim visinama od 1.200 do 1.800 m, kako na krečnjačkim, tako i na silikatnim masivima, na različitim tipovima zemljišta, od organomineralnih rendzina do kiselih smeđih zemljišta i podzola. Najčešće naseljava severne ekspozicije i udoline, na mestima gde se duže zadržava sneg.

Varijabilnost vrste

Od tri opisane podvrste planinskog javora, samo subsp. macropterum je konstatovana u Srbiji.

  • subsp. heldreichii
  • subsp. bulgaricus Lakušić
  • subsp. macropterum (Vis.) Pax
    • var. visianii
      • f. visianii
      • f. trichocarpum (K. Maly) Beck
    • var. pancicii
      • f. pancicii
      • f. cruciatum Jov.
      • f. obtusatum Jov.

Privredni značaj

Planinski javor na većim nadmorskim visinama zamenjuje javor (Acer pseudoplatanus L.), a delom i bukvu (Fagus sylvatica L.). Koristi se kao drvo za građu. Mogao bi se koristiti kao dekorativna vrsta, jer ima krupne crvenkaste plodove i interesantno duboko deljeno lišće.[2] [3] [4]

Galerija

Reference

  1. ^ Crowley, D.; Rivers, M.C. (2017). Acer heldreichii. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T193594A2244672. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T193594A2244672.enСлободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  2. ^ Josifović, M. (1973). Flora SR Srbije. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. 
  3. ^ T. G. Tutin; et al. Flora Europaea. Cambridge University Press. 
  4. ^ Šilić, Čedomil (1990). Atlas drveća i grmlja. IP SVJETLOST, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Sarajevo. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd. 

Spoljašnje veze