Ова врста бибера у Европу је стигла преко Индије захваљујући арапским трговцима, а име кубеб потиче управо од арапског „kabāba” (арап.كبابة). У древним алхемијским списима У западној култури кубеб се данас користи за ароматизовање џина и цигарета, док у Индонезији има широку примену у гастрономији.
Плодови кубеба се беру пре него што сазреју и потом се пажљиво суше. Осушени плод је изгледом сличан црном биберу, али се за разлику од њега на тржишту појављује са целим класом. Осушени перикарп је наборан, а боја му варира од сивкасто-смеђе до црне, док је семе доста тврдо, масно и беле боје. Осушени кубеб има јако пријатан мирис, и оштар и опор укус.[1]
Око 15% есенцијалног уља кубеба добија се дестилацијом са водом. Течни део етеричног уља је кубебен (хемијска формула C15H24). Из биљке може да се екстракује кристална супстанца „кубебин” (C20H20O6).
^Chisholm, Hugh (1911). „"Cubebs"”. Encyclopædia Britannica (на језику: енлески). Cambridge University Press. 7 (11th ed.): 607.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Спољашње везе
Медији везани за чланак Piper cubeba на Викимедијиној остави Подаци везани за чланак Piper cubeba на Викиврстама